Jež i lisica
Lisica pitala ježa: koliko imaš pameti? „Jednu“, rek'o jež, „a ti?“— Ja sedamdeset i pet, odgovori lisica. „Ne verujem ti dok mi se ne zakuneš na ivanđelje“ poviče jež; „nego hajde sa mnom.“ Pa je dovede nad gvožđa, koja je lovac zapeo i zemljom tanko pokrio, da se ne vide, pa joj rekne, da podigne prednje noge u vis i da njima o zemlju udari i rekne: Jest, tako mi ovog ivanđelja! Ona tako i učini; ali je gvožđa šćaše za obje noge. „Kako ću sad da se izbavim“, okrene lisica pitati ježa za savjet: — „Kako ću ja tebe naučiti sa jednom pameću kod tolikih tvojih pameti,“ odgovori jež. Lisica mu rekne: „Ja vidim da me je satrlo tvoje ivanđelje, nego molim te, nauči me.“ Onda joj jež kaže:—„Kad lovac dođe da te uhvati, a ti se umrtvi. On će te jedan put depnuti kocem, ma ti se ne miči. Kad on vidi, da se ne mičeš, misliće da si mrtva, izvadiće ti noge iz gvožđa i baciti te kraj sebe. A ti odmah đipi pa beži.“ Ona tako i učini i izbavi se.
Izvor
[uredi]1868. Vila. Godina četvrta, str. 21.