Jedna žena
Volela je s puno strasti,
Noć je pala, krv joj planu,
A kad zgazi cveće časti,
Osmehnu se, suza kanu.
Svet je goni, on je pljuje,
Razriva joj više ranu
»Bestidnice!« svuda čuje.
Osmehnu se, suza kanu.
Ode nekud... sina čuva.
Tek što reče: »sunce granu«,
Ode sin da cara čuva.
Osmehnu se, suza kanu.
Car s narodom cirkus pravi:
Rat je. Prva puška planu,
Nesrećnog joj sina smlavi.
Osmehnu se, suza kanu.
Pred crkvom je. Zalud prosi.
Bar da onog bol njen ganu,
Što u »srcu Boga nosi«!
Osmehnu se, suza kanu.
(Bez datuma)
