Ja sinoć prođo, prošeta,
kroz pustu malu Odžinku,
sve su devojke tuj bile,
Stana Kariminga ne beše.
Na niski pendžer sedeše, 5
ljubavno pismo pisaše,
u Valjevo ga praćaše:
Dođi si, dođi, Avramcu,
u moju bašču zelenu,
u moju kuću malenu 10
na moj krevet da legneš,
na moje grudi da umreš!
