Ja i proleće
| Ja i proleće Pisac: Dragutin Ilić |
Lepršnu vetrić mirisnih krila,
S prolećem ljupkim veselo leće,
Iz kose vije proletnja svila,
A pogled plavi rasipa cveće.
I dokle Bogić ručicom maše
Iz prašnih soba i vlažnih rupa,
Ljudi i zveri izlazit’ staše,
Snežim se dahom priroda kupa.
I na moj prozor proleće dođe,
S bokorom ruža zakuca lako,
I viknu: „Ustaj, zar svaki pođe,
A ti, Pesniče, lenuješ tako?
Otvori prozor i sa mnom hajde!”
— Nestaško cvetni produži dalje —
„Evo te zovu snašice mlade,
Mnoga ti moma poljubac šalje.
Pisama dene nosim ti sada,
Čitava jata ljubavna plena!”
— Nesretni sine! — viknuh mu tada: —
S prozora beži,... čuće nas žena!
Izvor[uredi]
- 1896. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina II, broj 14, str. 417–418.
|