Ja znam...
Ja znam da imam krvi divljaka,
Što gori bolom, strašću i žudom
I plamti besom golih gorštaka
I razliva se u trenu ludom.
Ja znam zašto me noći razdraže,
Kad vreli vazduh sažeže, peče,
Znam zašto sunce oči mi traže,
I zašto krv mi jače poteče
U razdražljivo, u julsko veče.
Ja volim sunce kad plahim žarom
Pali do kosti i žeže, gori,
Tad pijem život punim peharom
Golih Nerejki 1 kad hor se hori,
A strast se besna vodom vijori.
Ja znam zašto me jesenje sure
I duge, mutne, bolesne noći
Ispune strahom,kad jugu jure
Pokisli ždrali i traže moći
Daleko negde i u samoći.
I groblje tada puno je kiše,
I mokro lišće staze prekriva,
Dok vetar mutnim poljima briše,
A iz groblja se odjek odziva
I u fijuk se s vetrinom sliva.
Ja znam da imam krvi divljaka,
Što gori bolom, strašću i žudom
I plamti besom golih gorštaka
I razliva se u trenu ludom.
(1911)
