Jasika
| Jasika Pisac: Milan Rakić |
Nad krovovima nebo sivo,
A izmaglica vlažna luta
I ko prozračno, meko tkivo
Pokriva pravce moga puta.
Na omorini ljudi, zveri,
I bolje sve se mrtvo čini.
Jasika jedna tek — treperi.
Jasika tanka u visini.
Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon što te kreće
Razumeo još nije niko,
Razumeti ga niko neće.
No on za mene sada znači
Taj neumitni život što se
Nikada jošte ne pomrači
I koji mutne struje nose.
Pobednik večni, uvek čio,
Izvan dobroga i van zloga,
Danas ko juče što je bio
Jači od smrti i od boga.
Treperi samo, o jasiko!
Gledam te s čežnjom i sa tugom.
Na bolove sam davno sviko,
Sa jadom živim kao s drugom.
I kad na život mislim ceo,
Koji je bio što je sada,
Na moju dušu, ko crn veo,
Ogromna, teška senka pada.
No ko pauka što za mrežu
Vezuju tanki konci oni,
Drhtaji tvoji mene vežu
Za večni život od iskoni.
I u dnu tužne duše moje,
Ko nagoveštaj nove vere,
Veselo kao lišće tvoje,
Nagoni tamni zatrepere ...
|