Jaro (Škotska balada)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Jaro
Pisac: Mita Popović


MitaPopović.jpg




     Jaro
      (Škotska balada)
            
                      I

Dva junaka vino piše,
Svadiše se, utvrdiše — o!
Na sabljama da se mere
Krv uvredu neka spere
Na ravnici kod Jaro.

„Moj plemiću, dobri tiću:
Ne odlazi, ne polazi — o!
Crne su ie stisle misli
Na izdaju brat ti misli
Na ravnici kod Jaro."

„Zbogom ljubo, ljubovanko,
Zbogom luče moje tanko, — o!
Ja odlazim, ja polazim
Da ga koljem, da ga zgazim
Na ravnici kod Jaro!"

Suza je u oku ljubi,
Verna vojna grli, ljubi — o!
Pa mu pruža sablju dobru
Da svog čuva vernog pobru
Na ravnici kod Jaro.

Hrabrim srcem junak ode,
Ne straši se, ne boji se — o!
Al na njega — nije šala —
Udarilo devet hala
Na ravnici kod Jaro.

„Zao rode, šta ćeš ode?
Da li blaga, da li slave? o!
Il će glava usijana
Junačkoga baš megdana
Na ravnici kod Jaro?"

— „Neću zlata, ni dukata —
Neću lave prazne slave — o!
Već bi glava usijana
Junačkoga baš megdana
Na ravnici kod Jaro!"

Udriše se, boriše se,
Svi devet ih mrtvi paše, o!
Al deseti, što ga vređa
Probode ga iza leđa
Na ravnici kod Jaro.

— „Idi doma, Žone šure,
Reci mojoj ljubi vernoj, — o!
Neka dođe u žalosti,
Nek mi traži bedne kosti
Na ravnici kod Jaro."

                      II.

„Crni sanak usnila sam,
Slutnja mi je, zla će biti — o!
Trnja, trave — — šta velite?
Kupila sam lekovite
Na ravnici kod Jaro.

Lakokrili povetarče,
Poleti mi, odleti mi, o!
Udvaraču ružin blagi:
Reci gde mi osta dragi
Ni ravnici kod Jaro?"

— „„Tam' u doli udriše se,
K'o lavovi boriše se, o!
Al šure ga krišom ubi.
Rusu glavu mu odrubi
Na ravnici kod Jaro!""

Ljuba gledi ... ljuba bledi ...
Oko suzi ... srce puca ... o!
Dobra ljuba krvavoga
Već je našla muža svoga
Na ravnici kod Jaro.

Zagrli ga, poljubi ga — — —
Zavija mu rane ljute, o!
Al vrelanih zaman grudi
Mrtva vojna ne probudi
Na ravnici kod Jaro.

„Utri suze ... stišaj mi se ...
Teška tuga ubiće te — o!
Već seti se, zlato moje,
Ucveljene dece tvoje
Na ravnici kod Jaro!"

„— Ne teši me, dobri oče!
Uteha me samo vređa — o!
Ta tvoja je ćerka mila
Sve na svetu izgubila
Na ravnici kod Jaro!"



Izvor[uredi]

Pesme Mite Popovića 1874-1884, Izdanje knjižare Đermekova i Matića, u Zemunu 1884, str.50-53


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 132 godine.