Janković Stojan
Kad su Turci Kotor porobili,
porobili, ognjem popalili,
porobili dvora Jankovića,
zarobili Janković Stojana
i brata mu Smiljanić Iliju; 5
odvedoše u Stambola grada:
robovali devet godin dana
i desetu za sedam meseci.
Kad nastupi i taj osmi mesec,
progovara Janković Stojane: 10
„Ej, Ilijo, da moj mili brate,
sutra jeste petak, turski svetac,
car će otić s Turcima u šetnju,
a carica s bulama u šetnju,
ti ukradi ključe od arava, 15
ja ću krasti ključe od riznica,
da grabimo do dva dobra konja,
da grabimo blago nebrojeno,
da begamo u Kotora ravna,
da vidimo roblje nerobljeno, 20
da ljubimo lice neljubljeno!“
Braća su se lepo poslušala,
ugrabiše do dva dobra konja
ugrabiše blago nebrojeno
i odoše u Kotora ravna, 25
kad su bili blizu Kotor ravni
progovara Janković Stojane:
„Ej, Ilijo, da moj mili brate,
a ti idi svome belom dvoru,
ja ću ići mome vinogradu 30
vinogradu, svome rukosadu,
da ja vidim koj ga veže, koj li ga zaliva!”
U vinograd niko ne imaše
do li jedna ostarela baba,
kose reže te vinograd veže, 35
suze lije vinograd polije
i nariče svog sina Stojana:
„Ej, Stojane, jabuko od zlata,
majka te je već zaboravila,
snaha Jela nebrojeno blago, 40
snaha Jela nenošeno zlato,
tebe nikad zaboravit neće.“
Upita je Janković Stojane:
„Koga imaš na tvom belom dvoru?
te ti sediš stara u vinograd, 45
kose režeš te vinograd vežeš.
Suze liješ, vinograd poliješ?"
„Imala sam ja sina Stojana
i brata mu Smiljanić Iliju,
odvedoše u Stambola Turci, 50
već robuju devet godin dana
i desetu za sedam meseci.
Ljuba mu se danas preudaje,
od žalosti ja sam u vinograd!"
Ode Stojan svome belom dvoru, 55
sede Stojan za punu trpezu;
kada su se vinca nakitili
progovara Janković Stojane:
„Jel’ slobodno kićeni svatovi,
jel’ slobodno malo da popevam?" 60
„Jest slobodno neznana delijo,
jest slobodno, a kako da nije!?“
„Vila gnezdo tica lastavica,
vila je ga za devet godini
u desetu za sedam meseci, 65
a sad poče gnezdo da razvija;
tada stiže soko iz Stambola
i ne dade gnezdo da rasturi!"
Doseti se ljuba Stojanova
pa otide na gornjeg čardaka: 70
„Zaovice, rođena sestrice,
evo, brace, moga gospodara."
Uđe seja za punu trpezu,
tri put seja sofre pregledala
dok je bratu lice ugledala, 75
ruke šire u lice se ljube;
progovaru kićeni svatovi:
„Gospodaru, Janković Stojanu,
a šta ćemo mi za naše blago,
mi smo dosta blago utrošili 80
dok smo tvoju ljubu isprosili?
„Lako ćemo mi za vaše blago,
lako ćemo ako jeste ljudi,
kom maramu, kom košulju tanku,
mladoženji sestricu Jelicu!“ 85
I odoše kićeni svatovi.
