Jakvinta/52
| ←POJAVA IV | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA V |
POJAVA VI→ |
POJAVA V
JAKVINTA (sama):
Oa njima ću dovršiti to
Što on za posle ludo ostavlja!...
Ovakva beše ona tamna noć
Kad Vladimira život ostavi
Iz noći zora sinula mi je!
Ali na što to!
Za što se baš sad sećam noći te
Koja mu ljuti otrov donese,
A meni krunu.
Ne, neću da mislim o tome!
Misli vedrije
Neka nad njima uzmu prevagu!
Da, kruna, kruna to je bila celj,
I njoj sam stigla. — Pa sad?
Zar su mi želje podmirene sve.
Da l' treba jošte prolevati krv!
Koga se bojim ja?
Pa možda Đorđe pravo govori,
Kada me za sad od tog odvraća!
Ne, ne! On nema pravo! On nesme imati pravo!
Ja sam se mlogo izmenila
Kada mu tako lako ustupam.
Jezero mržnje jošt ne usiše,
I ako nema burnih valova
Da se iz njega u vis podižu.
Kako je pusto svuda ! Ova tišina
Ne godi meni!... Čisto osećam
Kako me neki umor uzima:
To nisam htela, odkud umor taj,
Sa stravom što se tako podkrada! (Po malo plašeći se.)
Ova tamna noć?
(Uzima svećnjak i pođe u svoju sobu. Dolazi pred vrata i zastane pogledajući unutra.)
Hej ko je tamo!?...
Previdela sam, ispred svetlosti
Sa tamnim krilma mrak se uklanja!
(Prvkoračiv prag vrisne i poleti natrag ispustivši svećnjak.)
Ha šta je ovo sad!
|