Jadikovanje mlade Đurđevice[1]
Šetala se Đurđevica mlada
Po bostanu i po đulistanu,
Pa je mlada svoje cveće klela:
„Trandofilu, zemlje ne probio,
Karamfilu, ne semenio se, 5
Ran’ bosilje, ne zelenilo se,
K’o što jesam Đurđevica mlada —
Evo danas devet godinica,
S Đurđom ležem, a poroda nemam,
Đurađ ljubi Polunoć devojku, 10
Koja s njime u postelju leže!”
Ljuba misli niko je ne sluša,
Slušao je mlad devere Pavle.
Ode Pavle dvoru, staroj majci,
Pa besedi Pavle svojoj majci: 15
„Oj starice, mila moja majko,
Šetala se Đurđevica mlada
Po bostanu i po đulistanu,
I ona je svoje cveće klela —
„Trandofilu, zemlje ne probio, 20
Karanfilu, ne semenio se,
Ran’ bosilje, ne zelenilo se,
K’o što jesam Đurđevica mlada —
Evo danas devet godinica,
S Đurđom ležem, a poroda nemam, 25
Đurađ ljubi Polunoć devojku,
Koja s njime u postelju leže!’
Kada Đurađ na večeru dođe,
Pošalji ga konjma za čaire,
Reci da me j’ zabolela glava, 30
K’o kanda je preboleti neće —
Da ja idem snaji u postelju,
Da povrebam Polunoć devojku!”
Kad je doš’o na večeru Đurđe,
Onda Đurđu besedila majka: 35
„Idi, Đurđu, konjma za čaire,
Jer je Pavla zabolela glava,
K’o kanda je preboleti neće!”
Ode Đurađ konjma za čaire,
Pavo ode snaji u postelju. 40
Kad je bilo noći u ponoći,
Ali ide Polunoć devojka,
Zazveketa prstenom na vrati:
„Ustaj gore, Đurđeva sluškinjo,
Evo ide Đurđeva gospoja!” 45
Usta gore i otvori vrata,
I ulazi Polunoć devojka,
Pa se penje na šaren' sanduka,
Te besedi Polunoć devojka:
„Što si mi se rasrdilo, zlato — 50
Ili si se rasrdilo zato
Što ti nisam zaranije došla?
Ja bi tebi i došla ranije,
Ali sam se zavadila s majkom,
Da bi kroz što, ne bi ni žalila, 55
Već kroz jednu tananu košulju —
Majka oće da je bratu dade,
A ja oću da je tebi dadem.
Ja sam išla u goru zelenu,
Vatala sam zmiju otrovanu, 60
Trovala sam brata rođenoga.”
Tad se skače mlad devere Pavle:
„Kučko, kurvo, svjetska otrovnice,
Ti si snaju s bratom zavadila!”
Oba joj je oka izvadio, 65
I obe joj dojke prosekao,
I kroz dojke promolio ruke,
Pa je pušta u goru zelenu:
„Idi sada, pa truj brata tvoga
I zavadi muža sa ljubama!" 70
'Vako biva u svakoga riva,
Koji šeće da zlobu podmeće,
A pod glavu drugom na uštrbe!
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 88).
