Đurđevdanska čarobnica
Đurđevdanska čarobnica
Kada si me sa parfemom tvoga tela
opila u tvome krilu,
zaspao sam proletnjim snom samrtničkim,
Đurđevdanska čarobnice.
I kad sam se probudio,
pevala si pesmu Strasti.
I usne si ponudila, da ih ljubim,
tvoje pune, bele ruke;
I vrat si mi ponudila, da ga pevam,
taj kip, beli od mramora,
kićen svetim adiđarem;
zgarištima prošlih strasti;
i prsa si ponudila, đurđevdanska dva pupoljka,
da se molim nekom bogu
da se zorom rascvetaju;
i struk si mi ponudila, struk Salome, Kleopatre,
da ga spalim na lomači;
i noge si ponudila, tvoje vitke, snežne noge,
da ih tešem iz kamena;
i za sve to tražila si
moje srce, da te krasi.
I za sve to dobila si
moje srce da te krasi,
moja bela, gola, sramna
Đurđevdanska čarobnice.
|