[Đura sprema debelog kulaša]
Đura sprema debelog kulaša,
Konja sprema pusat opasuje,
Ali nikom on toj ne kazuje.
Upita ga svoja verna ljuba:
Oj Đurice, moja vojvodice, 5
Konja spremaš, pusat opasuješ,
Ali nikom ti toj ne kazuješ.
Kaži mene kuda će da ideš,
Kaži mene komu me ostaljaš?
Ja si idem na Kosovo polje, 10
Ostaljam te stojnom Beligradu.
Ti da sediš za devet godina,
Devet godin i četir meseca,
Ako li me iz Kosovo nema,
Prvo moju seju ti udadi 15
Pa t'g si se mlada preudadi.
Pa otide Đurica vojvoda,
Pa sedeja četiri meseca,
Odma mu se ljuba preudala,
Za nikoga Duku nasilnika. 20
Đuričino blago preseljuje,
Đuričinu decu potucuje,
Kud gi tuca. tuj gi koža puca,
Mnogo se je sestra nažalila,
Pa napisa jedno sitno pismo, 25
Pa ga prati na Kosovo polje,
Baš ga prati Đurice vojvode.
Pismo čita Đurica vojvoda,
Pismo čita bistre suze roni.
Ugleda ga knez Lazare srpski: 30
Oj Đurice, moja vojvodice,
Mnogo pisma ti si pročitaja,
A nesi se more rasplakaja.
Kaži mene što kazuje pismo.
Ni mu kaza. ni mu odgovara, 35
No mu frlja pismo u skutevi.
Pismo gleda Knez Lazare srpski,
Pismo glela pa mu odgovara:
Čuješ li me Đurice vojvodo,
Ti pospremaj dibela kaluša, 40
Trkni more stojnom Beligradu.
Vidi more čudnoga seira.
Đurica je njega poslušaja,
Po posprema dibela kulaša,
Pa si pođe niz toj ramno polje. 45
Pa susrete crnog kaluđera.
Sobuče mu kaluđersko ruvo,
Preliči se crni kaluđerin,
Pa si pođe niz ravnu čaršiju.
Pa susrete jednu staru babu: 50
Stara babo, majke ne rođena,
A kamo vi ora pred mejane,
A kamo vi zelene dolame?
Čuješ li me crni kaluđere.
Od kako se Đura presejaja, 55
Odotle se jesak učinija,
Da ne igra oro pred mejane,
Da ne nosiv zelene dolame.
Đura blizi, pri njegove porte.
Do dve deca kamenje frljaše, 60
A malejo starejo natfrlja,
Em natfrlja, em si mu govori:
Zašto bato ja da te natfrljam?
Tebe davav jednu korku leba,
A na mene ni trošku ne davav. 65
Pa iskoči prelepa gospođa:
Čuješ li mr crni kaluđere,
Od kud tebe taj konj dopadnuja?
Ja sam bio u Kosovo ravno,
Kui umre ja ga opojujem, 70
Đura umre i ja ga opoja,
Za opelo kulaša uzedo.
Ona brknu u svileni džepovi,
Pa izvadi jednu šaku zlato,
Da daruje crnog kaluđera: 75
Čuješ li me crni kaluđerin,
Ajd didemo u kulu tananu,
Ti da kažeš Duke gospodaru,
S’ golem bakšiš on će te daruje,
Će di dade ručak da poručaš, 80
I po ručak toja rujno vino.
Pa otoše u kulu tananu,
Ispričaše Duke gospodaru.
T’g se Duka u ćef doteraja.
S’golem bakšiš on ga daruvaja, 85
Pa mu daja ručak da poruča,
I po ručak toja rujno vino.
T’g govori crni kaluđerin:
Daj mi izak malo da poigram.
Igraj dedo kolko ti je volja. 90
Kad si stade deda da si igra,
Sva se kula iz temelja ljulja.
Pol’k dedo, kula će mi padne.
Ne sluša ga crni kaluđerin.
Kad si stade još više da igra. 95
Ćeremide dole popadaše.
Popadaše svati potepaše.
Kad si frlja crnu kabanicu,
Sinu kuče kako d’n u pladne.
Manu s’ sablju otseče mu glavu. 100
Od stra ljuba počela da bega.
Stani majke ti da vidiš tatka,
Ti da vidiš tatka i čakšire.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
