Đulić bajraktar i Gal kapetan
0001 Rano rani beg Mustajbeg Lika
0002 Na Udvini u kamenoj kuli,
0003 Pa delije svoje dovikuje:
0004 „Spremajte mi velikog goluba,
0005 Ići ćemo hitar lov loviti.“
0006 Delije mu spremiše goluba,
0007 Beg se spremi u kamenoj kuli,
0008 Pa otišće ata niz rudine,
0009 A uz bega sve trijeset delija,
0010 Vode begu hrte i vižlove,
0011 Pa on siđe pod Vučjak-planinu.
0012 Beže lovi za tri bila dana,
0013 A četvrti, kad je osvanulo,
0014 On osvanu na vrh Velebita,
0015 S Velebita na Novi pogleda:
0016 „O delije, draga dico moja!
0017 Hoćemo li do Novoga sići
0018 Mom sestriću Delibegoviću?
0019 Evo pune četiri godine,
0020 Ja kako mu sahodio nisam.“
0021 Ode beže niz Velebit crni
0022 Do Novoga Delibegoviću,
0023 Dobro bega sestrić dočekao,
0024 Na salamu i turskom ićramu.
0025 Beg oside velikog goluba,
0026 Pa izidje na tepu ledenu,
0027 A iz kule iskoči divojka
0028 Lipa Zlate Delibegovića,
0029 Ona bega u ruku poljubi:
0030 „Jesi l’, dajo, zdravo, i veselo,
0031 Je li ujna zdravo na odžaku?“
0032 „ „Zdravo je, ćeri, moje dite drago!“ “
0033 Divojka se natrag povratila,
0034 Okrenula u kamenu kulu.
0035 Malo bila, pa se povratila,
0036 Nosi crnu kahvu na tabaku,
0037 Ona begu kahvu natočila,
0038 Beg se fati zarfa i fildžana,
0039 A čuše se sinje kukavice.
0040 Beg sestriću govorio svome:
0041 „Moj sestriću Delibegoviću!
0042 Al se ono čuju kukavice,
0043 Dico moja, al mi se prečulo?“
0044 „ „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0045 Ono nisu sinje kukavice,
0046 Ono j’ majka Zenković-Alage
0047 I Hanka je sestra Alagina.
0048 Ako cvile, jest im za nevolju,
0049 Jer im Ale dopade nevolje,
0050 Čudne muke i tavnice klete,
0051 A tavnice otočkoga bana.
0052 Evo, dajo, za sedam godina,
0053 Kako j’ aga dopao nevolje,
0054 Pa ga j’ bane ucinio ljuto,
0055 Jer mu Hanka išće sa odžaka.
0056 Alagi je muka dotužila,
0057 Svoju mu je poklonio Hanku.
0058 Eno došle nargišli kočije,
0059 Uz kočije dvanaest soldata,
0060 Lipa Hanka kulu pretvorila,
0061 Eno cvili majka i divojka.“ “
0062 Tada njemu beže govorio:
0063 „Da Bog dade i srića od Boga,
0064 Da je Novi kuga pomorila,
0065 Kad u njemu ne ima junaka!
0066 Kamo Bosnić, zmija ga šinula,
0067 Kamo mu dorat, jeli ga vuci,
0068 Što ga vavik na Udvini fali!?“
0069 A njemuka sestrić govorio:
0070 „Nemoj, beže, ja ti ljubim ruku!
0071 Ti ne kuni Bosnić-Mehmedage,
0072 Jer je sinoć sašo od Otočca
0073 I donio sedam grdnih rana,
0074 A sve rana od ljutih mačeva,
0075 Od mačeva Koste harambaše.“
0076 Kad to čuo Lika Mustajbeže,
0077 U avliji na noge skočio,
0078 On poside velikog goluba
0079 I podiže sve svoje delije,
0080 Pa kroz Novi beže udario
0081 Ispod kule Zenković-Alage.
0082 Kad ga lipa opazi divojka,
0083 Zacvilila kako godinica,
0084 Ona kune sreću divojačku:
0085 „Srićo moja, i Bogu si teška!
0086 Da se fatim vrila studenoga,
0087 Bi se meni vrilo presušilo;
0088 Da se fatim bora zelenoga,
0089 Boru bi se grane osušile,
0090 Gdje ja jadna mušteriju nađoh
0091 Na Udvini Đuić-bajraktara,
0092 Pa mu dadoh vjeru od sebeka.
0093 Jadi moji, da ću za njeg poći,
0094 A on meni, da će me uzeti.
0095 Dok moj braco dopade nevolje,
0096 Tužne muke i tavnice klete,
0097 Nuhan ne smi do Novoga sići
0098 A od straha otočkoga bana.“
0099 Sve to čuje beg Mustajbeg Lika,
0100 On golubu pade po perčinu.
0101 Od Novoga ispod Velebita
0102 Na Udvinu deset punih sahta,
0103 Sve je beže u dva pokupio.
0104 Beže udje u begluk-mehanu,
0105 Al mehana puna udvinjana,
0106 Salam dade, oni otprimiše,
0107 Isprid bega na noge skočiše,
0108 Oni begu misto načiniše.
0109 Kad on side kod topla pendžera,
0110 Beg je čudno nujan i zlovoljan,
0111 Udvinjani bega upitaju:
0112 „Jesi li se, beže, zamorio,
0113 Jesi li se lova nalovio?“
0114 A sve muči beg Mustajbeg Lika,
0115 Najstrag mu je Đulić govorio:
0116 „Slatki beže, ja ti ljubim ruku,
0117 Što si tako nujan i zlovoljan?
0118 Al si mi se, beže, zamorio,
0119 Al je tebe ništo zabolilo,
0120 Deder kaži bajraktaru svome!“
0121 Njemu reče beg Mustajbeg Lika:
0122 „O Đuliću, crn ti obraz bio!
0123 Ti si mene rezil učinio,
0124 Ti zavrže sebi jaukliju
0125 Kod Novoga nieže Velebita,
0126 Hanku lipu Zenković-Alage,
0127 Ti joj vjeru dade od sebeka,
0128 Moj Nuhane, da ćeš je uzeti,
0129 Ona tebi, da će za te poći.
0130 Dok Alaga dopade nevolje
0131 I tavnice otočkoga bana,
0132 Sad Nuhane, za sedam godina,
0133 Veš ti ne smiš do Novoga sići
0134 A od straha otočkoga bana.
0135 Znaš, kopile, Đulić-bajraktaru!
0136 Kad te snese a Đulija majka
0137 Sa Glasinca iznad Sarajeva,
0138 Pa te nosa po tuđih odžacih,
0139 Ja se tebe primih na odžaku
0140 Raz hatora Boga velikoga,
0141 Raz gajreta cara čestitoga,
0142 Ohranih te na odžaku svome
0143 Poraz nama sve široke Like,
0144 Pa ja na te takum navalio,
0145 A poda te konja podmetnuo,
0146 Tebi sandžak-bajrak ispraivo,
0147 Da ga nosaš sa mnom vojujući,
0148 Pa ti sada ostavi divojku!“
0149 Njemu veli Đulić bajraktaru:
0150 „Nisam, beže, ja ti ljubim ruku!
0151 S toga nisam hanke ostavio,
0152 Nego sam se dvaput oženio
0153 Lipom Zlatkom Bunićanin-Muje
0154 I Jelicom Konjević-Mihajla,
0155 Pa sam Jeli tvrdu viru dao,
0156 Da se na nju ja ženiti ne ću,
0157 S toga jesam diklu ostavio.“
0158 Njemu veli Lika Mustajbeže:
0159 „Haj, kopile, iz begluka moga!
0160 Veš mi ne ćeš biti bajraktaru.“
0161 Srdit Nuhan na noge skočio,
0162 Iz begluka na dvo’ okrenuo,
0163 Nuhan momak kroz Udvinu skače,
0164 Fesić-kapu turno nad obrvu,
0165 A otisko uz ruke rukave
0166 A pod svoju ilikli gečermu,
0167 Male mu puške pasa odmetnule
0168 Zlatnih kapa, srmali kundeka,
0169 Niže njih je pala okovana,
0170 A oko njeg četiri silaha,
0171 Na nogu mu kajsar-jemenije.
0172 On dopade kuli i avliji,
0173 U podrum se djogatu svratio,
0174 Hitro djogu spremi na jaslama,
0175 Pa upade u kamenu kulu,
0176 On ne traži tebdila odila,
0177 Sa čivije ćordu ujagmio,
0178 Pripasa je u svojoj odaji.
0179 Tad okrenu niz kamenu kulu,
0180 Do djogata dopanuo svoga,
0181 Izvede ga, pa ga poklopio,
0182 Otišće ga gradu na kapiju,
0183 A ne gleda ni desno ni livo,
0184 Već u grivu gleda djogatovu,
0185 Jer mu Nuhan pade po perčinu,
0186 Pa on sleti do Novoga bila.
0187 Kad se biloj kuli pomolio,
0188 Ugleda ga Hanka Zenkovića,
0189 Zacvilila, pa je govorila:
0190 „Gdje si, Nuho, ovliko zemana,
0191 Kamo t’ viram stigla te nevira,
0192 Jesi l’ meni tvrdu viru dao,
0193 Moj Nuhane, da ćeš me uzeti,
0194 A ja tebi, da ću za te poći?
0195 Dok moj braco dopade nevolje,
0196 Veš ti meni ni mukaet nisi
0197 Evo punih sedam godinica.“
0198 Đulić muči, ništa ne divani,
0199 On upade u avliju bilu.
0200 Kada vidja lagahne kočije
0201 I dvanaest kraljevih platnika,
0202 (A platnici ničem krivi nisu)
0203 Njemu sijnu golotrba ćorda,
0204 Pa pogubi sve dvan’est platnika.
0205 Iz avlije iskoči djogata,
0206 Upravi ga ukraj Velebita,
0207 Upravi ga u Korin-planinu.
0208 Veš dan prodđ, tavna noćca dođe,
0209 Škorka noćca, a nije miseca.
0210 Kol’ko se je Nuhan nasrdio,
0211 On ne pazi mraka ni oblaka,
0212 Nit se boji vuka ni hajduka,
0213 Iz liva mu zavijaše vuci,
0214 A na jelah grkću gavranovi,
0215 A dobar se uzvirio djogo,
0216 Njemu veli Đulić-bajraktaru:
0217 „Moj djogate, desno krilo moje!
0218 Šta se bojiš mrcinjaka vuka?
0219 Kad nas godic susritali vuci,
0220 Vavik su nas darovali Turci,
0221 Jer smo vuke mesa nahranili,
0222 Gavranove oka napojili.“
0223 Gdje će Đulić tada osvanuti?
0224 Kod Jablana i Starca bunara,
0225 Tu ga žarko ugrijalo sunce.
0226 Kraj Gaštice upravi djogata
0227 Do ćuprije Koste harambaše,
0228 Što ćuprije na Gaštici čuva
0229 I kod njega šezdeset platnika.
0230 A izašo Kosta harambaša,
0231 Pa je sjeo Kosta na ćupriji,
0232 Mletačkinju vrgo preko krila
0233 Od dva grla, od zrna četiri,
0234 Zlatna kasa, zlatni tepeluci,
0235 Hem u puške zlatni šipkaluci,
0236 Na pušci mu dva slova od zlata,
0237 A u puške grla pozlaćena,
0238 Važe njemu trista madžarija,
0239 Kog se meće, onog ne promeće,
0240 Pa je gladi preko krila svoga.
0241 Kad pogleda Kosta harambaša,
0242 On ugleda Đulić-bajraktara,
0243 Gdje mu Turčin jaše na djogatu
0244 Brez tebdila, katanskog odila.
0245 On podviknu šezdeset platnika:
0246 „Vi soldati, kraljevi platnici!
0247 Daj izidj’te meni na ćupriju,
0248 Pa u suru stan’te kod ćuprije,
0249 Eto Ture jaše na djogatu!“
0250 A ispade šezdeset soldata,
0251 Sve u suru stali kod ćuprije,
0252 Svaki j’ luntu-mušket nategnuo,
0253 Sve to bliže sašli do ćuprije,
0254 Jope viknu Kosta harambaša:
0255 „Vi soldati, kraljevi platnici,
0256 Vi obor’te puške kod ćuprije!
0257 Na to Ture jutros gledajući,
0258 Ko kad nosi pismo pre sebika,
0259 Neka prođe do Otočca bila.
0260 Ako nema pisma pre sebika,
0261 Da je vila, pa da ima krila,
0262 Ne b’ mu pera iznijela tela,
0263 Ja kamo li noge djogatove;
0264 Da s’ izvija nebu pod oblake,
0265 Ako svoju dignem mletačkinju,
0266 Hoće ona njega uloviti.“
0267 Svaki soldat pušku oborio,
0268 A maslala Đulić-bajraktaru,
0269 Pa on njima dobro jutro viče,
0270 Oni njemu jutro otprimili,
0271 Nuhan djogu na Gaštici pridje.
0272 A kad Nuhan na ćupriji pridje,
0273 Na golemo čudo nagazio,
0274 Osam tudi što nađe soldata,
0275 Ni na kakvu ruse glave nema,
0276 Jer je tudi Bosnić salazio
0277 I dobio sedam grdnih rana.
0278 Kraj njih Nuhan otišće djogata,
0279 Nuhan sadje do Otočca grada
0280 I do kule otočkoga bana.
0281 Kad se kuli blizo prikučio,
0282 A čuje se žurba ispod kule,
0283 Udaraju šimšir-tamburini,
0284 Katkad koja puška otrguje,
0285 Jer je bane zametno veselje,
0286 Jer se nada Hanki Zenkovića,
0287 Da će njemu od Novoga sići.
0288 U avliju Nuhan uskočio,
0289 Po avliji tole posidale
0290 Na petero pa na devetero,
0291 Savila se sva višnja gospoda:
0292 Otočani i Ledeničani,
0293 Brložani i Crnoričani,
0294 Pa im redna na okolo hoda,
0295 U svakog je puška mletačkinja
0296 Od dva grla, od zrna četiri.
0297 Uz avliju puške prislonili,
0298 A kod svake dva stoje soldata
0299 Pod mušketi i pod bajuneti.
0300 Kad pogleda Đulić po avliji,
0301 U avliji divno kolo igra
0302 I šezdeset u njem divojaka,
0303 Medju njima mila materina,
0304 Lipa Mika, sveg Rimluka dika,
0305 Lipa sestra Mitra-bajraktara.
0306 Kad je vidja Đulić-bajraktaru,
0307 Sam mislio, a sam govorio:
0308 „Ja sam svakud progonio djogu,
0309 Slazio sam Beču kamenome,
0310 Vidio sam Maru ćesarovu,
0311 ’Vaka nije Mara ćesarova.“
0312 Kda pogleda Đulić kroz avliju,
0313 U avliju voda dovedena,
0314 A nad vodom tepa načinita,
0315 A na tepi od Otočca bane,
0316 Kod njeg zete Petar generalu,
0317 I on sašo od Deniza bila
0318 I dvoeo sina Matijana,
0319 Sjaje mu se škrljka nad očima.
0320 Nejak Mate od osam godina,
0321 Pa on dvori ćaću u koledi.
0322 Kad pogleda Đulić po avliji,
0323 On ugleda vranca u avliji,
0324 Vodaju ga četiri soldata
0325 U marvantih i čatal-ularih,
0326 To je gavran malog Matijana,
0327 Što mu ga je ćesar poklonio.
0328 Kad pogleda Đulić-bajraktaru,
0329 On ugleda od zlata skemliju,
0330 To j’ skemlija otočkoga bana,
0331 Do skemlije dotira djogata,
0332 Đulić svoga oside djogata,
0333 Pa mu zape četiri kajasa,
0334 Sam se dobar po avliji voda,
0335 Đulić side u zlatnu skemliju.
0336 Sva s’ gospoda tome začudila,
0337 Gdje im Turčin u avliju dođe
0338 Brez tebdila katanskog odila,
0339 A podviknu Gale kapetane:
0340 „Na, Turčine, moju čašu vina,
0341 Ispij čašu, pa mi pravo kaži,
0342 Ako imaš pismo pre sebika;
0343 Ako l’ nemaš pisma pre sebika,
0344 Veš je nikad ispijati nećeš.“
0345 Njemu veli Đulić bajraktaru:
0346 „Moja nije s tobom divaniti.“
0347 Što je godic izvišne gospode,
0348 Svaki ga je za pismo upito,
0349 A Đulić im veli u avliji:
0350 „Coke tamo, neznane katane!
0351 Moja s vami nije divaniti.“
0352 Vid’ der Mate Petra generala!
0353 On natoči svoju čašu vina,
0354 Pa je dade Đulić-bajraktaru.
0355 Uze j’ Đulić, pa je iskapio,
0356 Pa darova malog Matijana,
0357 Vrže u čašu dvan’est madžarija.
0358 Kad to vidja mlad otočki bane,
0359 Bane svoju čašu natočio,
0360 Pa je pruži Đuić-bajraktaru:
0361 „Na, Turčine, moju čašu vina,
0362 Nazdravi me na veselju mome!
0363 Jesi l’ čuo i haber uzeo,
0364 Da se ženim Turkinjom divojkom,
0365 Lipom Hankom Zenković-Alage,
0366 Sad će u red doći i divojka.“
0367 Uze Nuhan punu čašu vina,
0368 On nazdravlja čašu caklenjaču:
0369 „Fala čaši, fala nazdravici!
0370 Ane fala banu gospodinu,
0371 Jer je njega mira namirila,
0372 Turčina je živa ufatio,
0373 Od Novoga Zenković-Alagu,
0374 Muški ga je metno u tavnicu,
0375 Pa je muški agu ucinio,
0376 Zaisko mu sestru sa odžaka,
0377 Što je zovu carom divojačkim,
0378 Što je nejma u širokoj Lici,
0379 U šezdeset i četiri grada,
0380 O njoj drma sva široka Lika.
0381 Kad su čuli naši poglavari,
0382 To je njima vrlo milo bilo,
0383 Gdje s’ udaje Hanka Zenkovića
0384 Za takoga bana gospodina,
0385 Pa se digli naši poglavari,
0386 Narezali tain po Udvini:
0387 Na torove prihodne ovnove,
0388 Na kšare krave jalovice,
0389 Na vrljiku vino rumeniku,
0390 Da čekaju bana gospodina
0391 I njegove kićene svatove.
0392 Kad su sašli do Novoga bila,
0393 I kad im se svati pomoliše,
0394 A šugavih dvanaest soldata,
0395 Mala fala banu gospodinu!
0396 Ajani se na to rasrdiše,
0397 Pa odoše svaki sentu svome.
0398 To je meni teško mučno bilo,
0399 Ja iz kule izvedoh divojku,
0400 Posadih je u lake kočije,
0401 Pa okrenuh u Korin-planinu
0402 Do Jablana i Starca bunara.
0403 Tudi reče kićena divojka:
0404 „ „E tako mi Boga velikoga!
0405 Polazenja od bunara nema
0406 Brez banovih kićenih svatova,
0407 Dok ne pošlje bar trista junaka,
0408 U kojeg je kruna nad očima
0409 I na prsih od zlata medulja,
0410 Take hoću čekati svatove.“ “
0411 Šala nije Hanka Zenkovića,
0412 Šala nije, bane gospodine!
0413 Za to da zna u Beču ćesare,
0414 Da si ženski svate pokpio,
0415 A šugavih dvanaest soldata,
0416 Pa raz take poslao divojke,
0417 Bi gospodstvo s tebe oborio,
0418 Na te luntu-mušket navalio,
0419 Nek je nosiš do krepanja svoga!“
0420 To mu Đulić reče u avliji,
0421 Ispi čašu, pa je povratio.
0422 Onda njemu bane govorio,
0423 I drugu mu čašu natočio:
0424 „Na, Turčine, drugu čašu vina!
0425 Pošten bio, ko te je rodio,
0426 I pametna po svitu poslao,
0427 Ispij čašu, pa mi pravo kaži,
0428 Ti Turčine, ko si i okle si,
0429 Kako s’ zoveš rodom i plemenom?“
0430 Uze Đulić, pa je iskapio,
0431 Pa je tih obanu govorio:
0432 „Baš ću tebi pravo kazivati:
0433 Jesi l’ čuo Đulić-bajraktara,
0434 Odveo što je Jelu Konjevića,
0435 Pogubio osam Konjevića
0436 I vašega starog Ćor-Marčinka?
0437 Ja sam glavom Đulić-bajraktaru.“
0438 I to reče, pa čašu iskapi,
0439 I treću mu bane natočio,
0440 Pa on veli Đulić-bajraktaru:
0441 „Nazdravi me na veselju mome!“
0442 Uze nuhan punu čašu vina,
0443 On nazdravlja čašu u avliji:
0444 „Fala čaši, fala nazdravici!
0445 A ne fala banu gospodinu,
0446 Gdje se ženi takovom divojkom,
0447 A on žali praha od topova,
0448 Ne pucaju m’ na šenluk topovi!
0449 Banu treba svate pokupiti,
0450 Naći barem trista konjanika,
0451 U kojeg je škrljka pozlaćena,
0452 A na prsih od zlata medulja,
0453 A naredit tain u svatove:
0454 Na dvojicu po jalovu ovcu,
0455 Peterici po barilo vina,
0456 Opaliti na šenluk topove,
0457 A spremiti lagahne kočije,
0458 Koje jesu caklom operdane,
0459 A žeženom harom pokrivene,
0460 Pod kočije vrći bedevije.
0461 Od šezdeset lipih divojaka
0462 Neka jedna side u kočije,
0463 Ama jedna, a koja im drago,
0464 Pa će Hanki u jengiluk sići
0465 Do Jablana i Starca bunara.“
0466 Bane veli Đulić-bajraktaru:
0467 „Čuj Turčine, Đulić-bajraktaru!
0468 Evo ti je vira od meneka!
0469 Ti ’š mi biti kume kod divojke,
0470 Svati moji, a uprava tvoja,
0471 Topi moji, a uprava tvoja,
0472 Eto m’ zeta Petra generala,
0473 Nek on bira svate po avliji,
0474 Nek izbere izvišnu gospodu,
0475 A ja ću im tain narediti:
0476 Na dvojicu po jalovu ovcu,
0477 Peterici po barilo vina,
0478 Napraviti nargišli kočije,
0479 U kočije posadit divojku.“
0480 A kad čuo Đulić-bajraktaru,
0481 Onda Đulić na soldate viče:
0482 „Vi soldati, kraljevi platnici!
0483 Opalite banove topove,
0484 Nek se znade šenluk i veselje
0485 Gospodina, otočkoga bana!“
0486 Kad pukoše banovi topovi,
0487 Otočac ko kad u abez propade,
0488 Ode jeka na Vrhove crne
0489 A do kule Vrhovac-Alage.
0490 Alaga je rano podranio,
0491 Pa on sidi kod pendžera svoga.
0492 Ja kad čuo otočke topove,
0493 Alaga se šinu po kolinu:
0494 „Kuku, mati, velika žalosti!
0495 Ko j’ Udvinu jutros ostavio,
0496 Kraj Gaštice rosu otrunio,
0497 Pa je sašo do Otočca bila,
0498 Ja je jesir, ja je poginuo!“
0499 U odaji na noge skočio,
0500 Puške reda oko pasa svoga,
0501 A srmali prepasa silahe,
0502 Nazu čizme, a opasa ćordu,
0503 Pa okrenu do ždralana svoga,
0504 Hitro ždrala spremi na jaslama,
0505 Izvede ga, pa ga poklopio,
0506 Pade ždralu po perčinu svome,
0507 Pa odleti begu na Udvinu.
0508 Ja kad begu i begluku dođe,
0509 Kod begluka odjaha ždralana,
0510 Pa on begu u begluk uniđe,
0511 Al odaja puna Udvinjana,
0512 Salam dade, begu poletio,
0513 Ne da beže ruke poljutibi,
0514 Ven kod sebe Alagu posadi,
0515 On Alagi hožgeldiju daje:
0516 „Jesi l’, sine, zdravo i veselo?“
0517 „ „Beže dragi, ja ti ljubim ruku,
0518 Zdravo jesam, al veselo nisam;
0519 Bi li meni znao kazivati:
0520 Ko j’ Udvinu našu ostavio,
0521 Kraj Gaštice rosu otrunio?
0522 Ja je jesir, ja je poginuo,
0523 Jer pucaju otočki topovi,
0524 Otočac ko kad u abez propade. “ “
0525 Beg se šinu rukom po kolinu:
0526 „Davor bajro, rane nepribone,
0527 Gdje ćeš s mene glavu izgubiti!
0528 Ja sam tebe rezil učinio,
0529 Pa ti ode do Otočca bila!“
0530 Beg okrenu do pendžera glavu,
0531 Beže viče Memičića svoga:
0532 „De opali velike topove!
0533 Nek se svija Lika i Krbava,
0534 Bajri valja hampu učiniti,
0535 Ako m’ bude u životu glava.“
0536 Kad pukoše begovi topovi,
0537 Ode jeka po širokoj Lici.
0538 Kad bi čuli begove topove,
0539 Taki j’ bio adet u Ličana,
0540 Svaki leti begu na Udvinu,
0541 A na viku begovu zelenku.
0542 Nek se svija, kako njima drago!
0543 Da vidimo Đulić-bajraktara!
0544 Petar probra izvišnu gospodu,
0545 On nabira dvista konjanika,
0546 Pa on veli Đulić-bajraktaru:
0547 „Novi kume, Đulić-bajraktaru!
0548 Je li malo dvista konjanika?
0549 Više nema izvišne gospode.“
0550 „ „Nije, Petre, viru ti zadajem,
0551 Kad se nije više pregodilo,
0552 Mi moremo dovesti divojku.“ “
0553 Njima bane tain naredio:
0554 Na dvojicu po jalovu ovcu,
0555 Na petercu po barilo vina.
0556 Pa narapvi lagahne kočije,
0557 A podviknu Đulić-bajraktaru:
0558 „Hazurala, gospodski svatovi!
0559 Svatovi smo, mi za stanja nismo,
0560 Kratki danci, dugački konaci!“
0561 Njemu Petar veli generale:
0562 „Novi kume, Đulić-bajraktaru!
0563 Eto t’ i mog sina Matijana,
0564 Nek pojaše vrana ćesarova,
0565 Pa kad sadješ do Jabalana bila,
0566 Ne šal’ mi se jedinim ditetom,
0567 S divojkom ga metni u kočije,
0568 Ti povedi vranca u jedeku!“
0569 „ „Hoću, Petre, ne brini se s njime,
0570 Ima glava, ko se stara s time.“ “
0571 Tad svatovi ate pojahaše,
0572 A podviknu Đulić-bajraktaru:
0573 „Vi soldati, palite topove!
0574 Nek na šenluk pucaju topovi!“
0575 A soldati namah opališe.
0576 Ja kad pukli veliki topovi,
0577 Đulić Nuhan poside djogata,
0578 Nejak Mate vrana ćesarova.
0579 Jošte veli Đulić-bajraktaru:
0580 „Od šezdeset lipih divojaka
0581 Neka jedna side u kočije,
0582 Ama jedna, pa koja vam drago!
0583 Ona ć’ s nami do Jablana sići,
0584 Ona ć’ Hanki u jengiluk poći.“
0585 Pojagmi se šezdeset divojki,
0586 Ujagmi Mika, sveg Rimluka dika,
0587 Ona side u lake kočije.
0588 A sitan se oganj prolomio,
0589 Jer svatovi ate otiskoše.
0590 Ode Đulić, odvede svatove,
0591 Uz njeg Mate na gavranu skače,
0592 Divno osta kolo u avliji,
0593 Ama šapću dvi lipe divojke,
0594 Jer je Ana Luci govorila:
0595 „Davor Luce, moja drugarice,
0596 Nemoj, draga, da nam treća znade!
0597 A tako mi krsta i zakona,
0598 Naša Mika do Otočca ne će,
0599 Jer će naske Ture prevariti.“
0600 U tom Nuhan na Gašticu dođe,
0601 Harambaša čeka na ćupriji,
0602 A najaha Nakić-kapetane
0603 Na čaprazu, konju kosatome.
0604 Na ćupriji ate proćeraše,
0605 Kraj Gaštice ate otiskoše,
0606 Od ćuprije do Jabalana bila
0607 Tri sahata konjička imadu.
0608 Kad s’ Jablanu blizo prikučili,
0609 A podviknu Nakić-kapetane:
0610 „Novi kume, Đulić-bajraktaru!
0611 Kamo tebi kićena divojka,
0612 Kad je nejma kod Jabalna bila?“
0613 Njemu Đulić veli bajraktaru:
0614 „Kapetane na čaprazu svome!
0615 Šala nije Hanka Zenkovića,
0616 Čekala nas kod vode bunara,
0617 Pa nas nije mogla dočekati,
0618 Jer je ovo vakat od konaka,
0619 Pa se boji kićena divojka,
0620 Da je ne bi drugi ujagmio,
0621 Pa je lipa sila u kočije
0622 I otišla do Novoga bila,
0623 Pa će jope sutra podraniti,
0624 Ona sisti u lake kočije,
0625 Pa će jope do Jabalana sići.
0626 Mi ćem’ ovdi konak učiniti,
0627 Dočekati kićene divojke.“
0628 „ „Valah, kume, tako biti more!“ “
0629 Kod bunara ate odjahaše,
0630 Oni tudi tole zametnuše,
0631 Razložiše rujno piti vino,
0632 A sve Đulić provadja djogata,
0633 Sve uz njega nejak Mate hoda,
0634 Svituje ga Đulić-bajraktaru,
0635 A sve misli kod djogata bajro:
0636 „Kuku, Bože, na svemu ti fala!
0637 Davor pobro, Tale Ličanine!
0638 Da se moreš sade prigoditi,
0639 Čudno bi te vina napojio.
0640 Davor pobro, Korić-bajraktaru!
0641 Da se moreš danas prigoditi,
0642 Čudno bi te mesa nahranio.“
0643 A sta vika gorjanika vuka,
0644 Gdje on viče pobratima svoga:
0645 „Davor pobro, mali Radovane!
0646 Hoćemo li do Otočca sići?“
0647 „ „Hoćemo brate, viru ti zadajem!“ “
0648 A sta vika Korić-bajraktara:
0649 „Davor pobro, Dizdarević-Meho!
0650 Hoćemo li do Otočca sići
0651 Pobru tražit’ Đulić-bajraktara,
0652 Nije li nam mesa nabavio?“
0653 „ „Hoćemo, pobro, Korić-bajraktaru!“ “
0654 Ču se grlo Like Mustajbega,
0655 Gdje on viče Memičića svoga:
0656 „Javaš, Suljo, drago dite moje,
0657 Ne kidiši nejačkoj kobili!
0658 Nejačka je od tri godinice,
0659 Ne će moći, gdje bude valjalo.“
0660 Njemu Suljo veli s bedevije:
0661 „Hajde, beže, poreni goluba,
0662 Uporedi mojoj bedeviji,
0663 Ti ’š viditi, što vidio nisi.“
0664 Ispadoše dva konja gavrana,
0665 Na dva vranca dva soldata mlada,
0666 U jednoga islah kotarkinja,
0667 A u drugog škrljka nad očima,
0668 Oba vrana kika potrpala.
0669 Poznade ih Đulić bajraktaru,
0670 Jer su dica gazi-Ćejvanage,
0671 Mehmedaga i Muhedinaga,
0672 Za nj’ma leti Ogrošević Ale,
0673 Izliću Turci ka i mrki vuci.
0674 A kad vidja izvišna gospoda,
0675 Gdje izliću iz planine Turci,
0676 Tad podviknu Nakić-kapetane:
0677 „Novi kume, Đulić-bajraktaru!
0678 Našeg pića kod bunara nema.“
0679 Pa se atu pojagmio svome,
0680 Pa poside čapraza velikog,
0681 A svi svati ate pojahaše,
0682 Zatekoše od ćuprije Turci.
0683 A ispade Lika Mustajbeže,
0684 A u bega četiri hiljade.
0685 Kad ispade do Jablana bila,
0686 Puče lunta, zavrže se punta.
0687 A Đuiću poklopi djogata,
0688 Pa on veli Mati gospodinu:
0689 „Bježi za me na djogata moga!
0690 Sad će tebe ujagmiti Turci.“
0691 Dok se malo okrenuše Turci,
0692 Rastiraše svate kod bunara,
0693 Đuić ničem ni mukaet nije,
0694 Ven pobiže u Korin-planinu
0695 I odnese banova Matiju,
0696 A uteče gavran do Otočca.
0697 Kad se sitan oganj prolomio,
0698 Sve se čuje do Otočca bila,
0699 Sve se bane iz grohota smije:
0700 „O moj zete, Petre generalu!
0701 Vid’ der kuma Đulić-bajraktara,
0702 Kako šenluk čini kod bunara!“
0703 „ „Neka. bane, milom bogu fala!“ “
0704 A kad dođe gavran do Otočca
0705 U avliju a bez binjedžije,
0706 Onda Petar veli u avliji:
0707 „Jaoj bane, mio gospodine!
0708 Prevari nas Đulić-bajraktaru!“
0709 Njemu bane veli gospodine:
0710 „Muči, Petre, jami budaliju!
0711 Jesi l’ reko Đulić-bajraktaru,
0712 Da posadi Matu u kočije,
0713 Da povede u jedeku vranca?
0714 Pa se vranac plašiv prigodio,
0715 Plahnuo se dobar od pušaka.“
0716 „ „Valah, bane, tako biti more.“ “
0717 Kad došli ostali svatovi,
0718 Dopadoše ko razbijenici,
0719 Nikolika glavu izgubila.
0720 Beg s’ ustavi kod Jablana bila,
0721 Za gotovu mezu zasidoše,
0722 Razložiše rujno piti vino.
0723 Korić mezi ni mukaet nije,
0724 Već ujagmi nargišli kočije,
0725 U njima Miku, sveg Rimluka diku.
0726 Ja kad banu dođoše svatovi,
0727 Onda bane side u avliji,
0728 Bane misli, što će i kako će,
0729 On napravi knjigu na kolinu:
0730 „Eto t’, beže, knjia od meneka!
0731 Mene j’ Đulić jako prevario,
0732 Sestrića je ujagmio moga,
0733 Mog sestrića nejak-Matijana,
0734 Jedinog sina Petra generala,
0735 Vrati nami nejak-Matijana,
0736 A ti išći glavno dugovanje!“
0737 Kad je begu stigla i bunaru,
0738 Uze je beže, pa je razavio,
0739 Pa beg vidja, što se u njoj piše,
0740 I on banu drugu otpisuje:
0741 „Eto t’, bane, knjiga od meneka!
0742 Baš ću tvoga Matu uciniti.
0743 Moreš li mi dati dugovanje:
0744 Iz tavnice Zenković-Alagu,
0745 U čistu ga saju okrojiti,
0746 A u čistu srmu okovati,
0747 Oko pasa puset poredati,
0748 A uz bedru ćordu prepasati,
0749 Pod njeg vrći vrana ćesarova,
0750 Hašluk dati Zenković-Alagi,
0751 Dati njemu trista madžarija?
0752 Još moreš li dati dugovanje:
0753 Napraviti lagahne kočije,
0754 Pod kočije vrći bedevije,
0755 Sigurati Anu na odžaku,
0756 Pa je vrći u lake kočije,
0757 Da oženim Zenković-Alagu,
0758 Što je za nju bio u tavnici,
0759 Bane, punih sedam godinica?
0760 Još moreš li dati dugovanje:
0761 Tri tovara mala gotovoga
0762 I trideset vina i rakije?
0763 Kad oženim Zenković-Alagu.
0764 Triba njemu provesti veselje,
0765 Vrlo j’ aga zudjurt ostanuo
0766 U tavnici za sedam godina,
0767 To ako ćeš dati dugovanje,
0768 Ja ću vami Matu povratiti;
0769 Ako li mi ne daš dugovanje,
0770 Eto mene do Otočca sići,
0771 Ja ću agu azad učiniti,
0772 A tvoju ću porobiti kulu,
0773 Porobiti, pa je zapaliti,
0774 Pa ću sići na Udvinu bilu,
0775 Ja ću tvoga Matu pokloniti,
0776 Pokloniti na Bosnu veziru,
0777 On ga dati caru u Stambolu,
0778 Car ga dati caru tatarskome,
0779 Ode vaše u Tatare dite,
0780 Već otklen se sužnji ne vraćaju.“
0781 A kad banu taka knjiga dođe,
0782 Namah begu knjigu povratio:
0783 „Ja ću, beže, dati dugovanje,
0784 Sutra mi se do Jablana nadaj,
0785 Dovest ću ti agu Zenkovića
0786 I Anicu svoju jedinicu,
0787 Volim Matu neg svu kraljevinu.“
0788 Kada begu taka knjiga dođe,
0789 A beg spremi Eminić-Aliju,
0790 Pa ga posla do Novoga bila,
0791 Da dovede nejak-Matijana,
0792 Tudi beže konak učinio.
0793 Kad je pola noći bitisalo,
0794 Tada bega ždraka ošinula,
0795 Planu čardak Koste-harambaše.
0796 Tom se beže čudu začudio,
0797 Pomoliše s’ do dva konjanika,
0798 Dva su brata, dva soldata mlada,
0799 Dva blizanca gazi-Ćejvanage,
0800 Jer su oni konak učinili
0801 U čardaku Koste harambaše,
0802 Pogubili šezdeset platnika,
0803 Ufatili Kostu harambašu,
0804 Pa ga begu živa pokloniše.
0805 Njemu veli Lika Mustajbeže:
0806 „Znaš, kopile, Kosta-harambaša!
0807 Kad je Bosnić sahodio Meho,
0808 Pa je sedam zadobio rana,
0809 Harambaša, do mačeva tvojih
0810 Kod ćuprije i čardaka tvoga,
0811 Svaka mrtvoj glavi odgovara,
0812 Neg da znadeš, otkupa ti nejma.“
0813 Pa on Kostu na kolac podiže
0814 Kod Jablana i Starca bunara.
0815 Istom zora pero pomolila,
0816 Njima dođe Eminić Alija
0817 I dovede nejak-Matijana.
0818 Beg napravi nejak-Matijana:
0819 Na njeg metnu toke i ilike,
0820 Zadi za pas do dvi lise male,
0821 Pa pod njega konja podmetnuo,
0822 Jagaza dobra, a jedeka svoga,
0823 Obuzdata pa i osedlata.
0824 A istom se sunce pomolilo,
0825 Pomoli se bane gospodine
0826 I on goni tri tovara mala,
0827 Za njim idu lagahne kočije,
0828 U kočijah banova divojka,
0829 Za kočija Zenković Alaga,
0830 Jaše dobra vrana ćesarova,
0831 Na kočije nagoni gavrana;
0832 A Anica, banova divojka,
0833 Od kočija pendžer otvorila,
0834 Na parmake naslonila dojke,
0835 Pa s Alagom eglen zametnula.
0836 Kad ban dođe nedoma Jablana,
0837 Oni tude sužnje pazariše,
0838 Ban odvede Matu jedinoga.
0839 Podiže se beg Mustajbeg Lika,
0840 Pa on siđe do Novoga bila,
0841 Nastaviše šenluk i veselje,
0842 Oženiše Zenković-Alagu
0843 Lipom Anom bana otočkoga,
0844 Pred njeg beže pade na kolina,
0845 Pa od njega Hanku zaprosio:
0846 „Daj mi Hanku po božijem putu,
0847 Da oženim Korić-bajraktara,
0848 Nek su m’ dvije, nek mu krivo nije,
0849 Jedno Mika, sveg Rimluka dika,
0850 Drugo Hanka, sestra Alagina.“
0851 Njemu aga pokloni divojku,
0852 Pa je spremi na odžaku svome,
0853 Metnu Korić obidve divojke
0854 Kod Novoga u lake kočije,
0855 Gotovi mu svati na Udvini.
0856 A kad sišli na Udvinu bilu,
0857 Ustavi ih Lika Mustajbeže,
0858 Sav dobitak pravo podilio,
0859 Pa Koriću dade i svatove,
0860 Dade m’ svata stotinu konjika,
0861 Pa odoše Hlivnu i Bistrici.
0862 A kad Korić biloj siđe kuli,
0863 On nastavi činiti veselje
0864 A kod kule punu nediljicu.
0865 Oženi se dvima divojkama,
0866 Vik izvio, porod izrodio,
0867 Nikada ih nije prekorio,
0868 Što je za njih do Otočca išo.
