Đerzelez Alija i Vuk Jajčanin (Gacko)

0001 Dvorbu hajduk Huseine dvori
0002 U bijelu šeher Sarajevu, ―
0003 Jakub Pašu, bosanskog vezira.
0004 Obdan pašu na kapiji dvori,
0005 A po noći pašinicu ljubi.
0006 Vidjela ih Kumrija robinja
0007 Pa je eto paši u odaju:
0008 „Da vi’š pašo, dugo jadan bio!
0009 U z’o čas ga Husa nabavio,
0010 Tebi mladu pašinicu ljubi.“
0011 A veli joj Jakub paša stari:
0012 „O robinjo, je li to istina?“
0013 „Istina je, vjera ti je tvrda.“
0014 „Šut’ robinjo, nemoj nikom kazat:
0015 Ja ću Husu posijeći glavu,
0016 Pašinicu konjma na repove;
0017 Tijem ću ih mukam’ umoriti,
0018 A tebe ću uzet za ljubovcu ―
0019 Ti ćeš biti pašinica mlada.“
0020 Mnidijahu, niko ne čujaše;
0021 Pašinica bješe pred vratima,
0022 Pa se natrag ispred vrata vrnu
0023 U odaju hajduk Huseina:
0024 „Da vi’š Huso, žalosna ti majka,
0025 Vid’la nas je pašina robinja,
0026 Eno paši u odaji kaza.
0027 Bježi, Huso, po svijetu glavom!
0028 A veli joj hajduk Huseine:
0029 „Kud ću pobjeć’, moja pašinice?
0030 U paše je careva fermana,
0031 Od svaklen me more dobaviti. “ ―
0032 „Huseine, draga moja dušo,
0033 Ja sam čula, kazali mi ljudi,
0034 Na sred Bosne Jajca bijeloga
0035 I u njemu Jajčanina Vuka,
0036 Osobit je u njegovu Jajcu.
0037 Pravo bježi Jajčaninu Vuku,
0038 Vuk će tebe dobro zakloniti,
0039 Tu ti more glava ostanuti.
0040 Ja ću paši vakat uhvatiti,
0041 Pa ću tebi knjigu načiniti.
0042 Šta ti knjiga šarovita kaže,
0043 Onako ćeš, Huso, učiniti ―
0044 I više te neću svjetovati.“
0045 Onda Huso na noge skočio,
0046 Pašinici stade govoriti:
0047 „Pašinice, ako bora znadeš,
0048 Ja haljina za ponosa nemam,
0049 A ja konja za jahanja nemam,
0050 Ja oružja za obraza nemam.“ ―
0051 „Huseine, moj očinji vide,
0052 Ti ćeš doći u sedam sahata,
0053 Huseine u pašinu tavlu,
0054 Tu ćeš mene pašinicu naći.
0055 Daću tebi pašina putalja,
0056 A daću ti pašine haljine,
0057 A daću ti pašino oružje
0058 I daću ti hiljadu dukata.“
0059 Pa se mlada u odaju vrnu.
0060 Danak prođe, mrka noćca dođe.
0061 Mrke noći polovina bila ―
0062 Eto Huso na noge skočio,
0063 Pa ga eto u pašinu tavlu.
0064 U podrumu pašinicu nađe,
0065 U ruci joj muma u fenjeru,
0066 A krajem nje Mitar Latinine ―
0067 Seizbaša bosanskog vezira.
0068 Izvedoše pašina putalja,
0069 Dade njemu pašine haljine,
0070 A dade mu pašino oružje
0071 I dade mu hiljadu dukata.
0072 Sad Husein uzjaha putalja,
0073 Iz šehera pobjegnuo Huso,
0074 Pašinica ode na konake.
0075 Kud god ide hajduk Huseine,
0076 Dok on dođe Jajcu bijelome
0077 Tankoj kuli Jajčanina Vuka.
0078 Na avliju konja natjerao,
0079 Pa razjaha pašina putalja
0080 Mlađi njemu konja prihvatiše,
0081 A on Vuku na bijelu kulu.
0082 Kad je bio u odaju Vuku,
0083 Al kod Vuka niko ne bijaše,
0084 Sjem Vukove sestre Anđelije;
0085 Ona bratu rakiju dodava.
0086 Husein im „dobro jutro“ viknu,
0087 Oboje mu zdravlje prihvatili,
0088 Huseina sjeli na odaju.
0089 Vuče Huse hoš đeldiju viče,
0090 Pitaju se za mir i za zdravlje;
0091 Pa mu dade kahvu i rakiju,
0092 Pa ga pita Jajčanine Vuče:
0093 „O Turčine, oklen te imamo?“
0094 On mu, što je i kako je, kaže.
0095 Kad začuo Jajčanine Vuče,
0096 Zagrlio, pa ga poljubio,
0097 Pa rekoše, te se pobratiše,
0098 Krstaš mu je bajrak poklonio.
0099 Tu su bili za godinu dana.
0100 Jedno jutro dobro uranili,
0101 Dok zakuca halka na avliji.
0102 Tad Husein na noge skočio,
0103 Pa ga eto na avliju siđe,
0104 Na avliju otvorio vrata.
0105 A uljeze Mitar Latinine,
0106 Poletio poljubio Husa:
0107 „Pozdrav ti je pašinica, Huso!“
0108 Izvadi mu knjigu šarovitu.
0109 Kad Husein knjigu prihvatio,
0110 Dade njemu dvadest madžarija.
0111 Ode Mitar natrag Sarajevu,
0112 A Husein Vuku na čardake.
0113 Rasklopiše knjigu šarovitu,
0114 A kad mlada pašinica piše:
0115 „Selam Husu, a pozdravlje Vuku.
0116 Kad vi knjiga šarovita dođe,
0117 Podignite silovitu vojsku,
0118 Pa vi hajte šeher Sarajevu,
0119 Turcima sam vakat uhvatila,
0120 U Turke je bolest udarila,
0121 Evo paše, hasta u konaku;
0122 Ovdje nema Đerzelez Alije,
0123 Već otišo Šumadiji ravnoj,
0124 Kula mu je i avlija sama
0125 I na kuli lijepa djevojka
0126 Porobite šeher Sarajevo,
0127 Zakoljite Jakub pašu starog.
0128 Ti ćeš mene, Huso, prihvatiti,
0129 Nosi mene, oženi se mnome;
0130 Vuku Ajka, sestra Đerzeleska,
0131 Nek je vodi, nek s’ oženi njome.“
0132 Tada Huso Vuku govoraše:
0133 „Molim Vuče, da dignemo vojsku.“
0134 Tomu Vuče kajil ne bijaše:
0135 „Prođ’ se Huso vraga i belaja,
0136 Da nikoga od Bošnjaka nema
0137 Do Alije Đerzeleza sama,
0138 Ne da svoje sestre brez belaja.
0139 Izginuće regulana vojska,
0140 Oteće nam bojali topove,
0141 Mi moremo pogubiti glave.“
0142 A kad začu hajduk Huseine,
0143 Moli Vuka, dok ga umolio.
0144 Obadva su na noge skočila,
0145 Pa stadoše siguravat’ vojsku,
0146 Vojske bojne četerest hiljada
0147 I od boja dvanaest topova.
0148 Povedoše silovitu vojsku,
0149 Kalauz je hajduk Huseine,
0150 A komandar Jajčanine Vuče.
0151 Dan po danak putem putovali,
0152 A uz Bosnu zajavili vojsku,
0153 Dok dođoše šeher Sarajevu.
0154 Udariše, šeher porobiše,
0155 Do konaka pašina stigoše,
0156 Huso zakla Jakub pašu starog,
0157 Uhvati mu vjerenicu ljubu,
0158 Uzjaha je na putalja za se.
0159 Vojska pašin konak porobila,
0160 Do kule je Đerzeleske došla
0161 Muhaseru učiniše kulu.
0162 Tvrda tanka Alagina kula,
0163 Sve je s polja biju topovima,
0164 Be ne mogu da obore kule.
0165 Ajkuna se sa čardaka brani,
0166 Ona bije oko kule vojsku.
0167 Dok joj teče na kuli fišeka,
0168 Ne dade im uljeć’ u čardake:
0169 Stotinu im ubi konjanika,
0170 Branila se za nedjelju dana.
0171 Kad nestade u cure fišeka,
0172 Tad zaplaka cura na pendžeru,
0173 Pa zavika, što je grlo daje:
0174 „Sunce žarko, na visoko ti si,
0175 Moj Alija, na daleko ti si!
0176 Sunce žarko popusti se niže,
0177 A moj brate, primakni se bliže!
0178 Da je tebi sestru seiriti.
0179 U koje je jade zapanula,
0180 I bijela u šeheru kula.
0181 Al ne čuješ, al habera nemaš?“
0182 Pa je taku knjigu načinila
0183 Evo muke, knjigonoše nema;
0184 Dok doletje ptica na pendžere,
0185 Al to soko, ptica Alagina,
0186 Kad vidjela pticu na pendžeru,
0187 Na grlo joj knjigu objesila,
0188 Pa zamoli pticu na pendžeru,
0189 Da je nosi Šumadiji ravnoj,
0190 Na Avalu do Porčine kule:
0191 „Tu ćeš naći mog brata Aliju,
0192 Podaj knjigu mom bratu u ruke,
0193 Neka vidi, šta mu knjiga piše.“
0194 Ptica prhnu sa bijele kule,
0195 Cura siđe na mermer avliju,
0196 Na avliji otvorila vrata,
0197 A vojnici dođoše na vrata.
0198 Uhvatiše Đerzelesku seku,
0199 Pokloniše Jajčaninu Vuku.
0200 Šćadijahu porobiti kulu,
0201 Alaginu pogaziti majku,
0202 Al ne dade Jajčanine Vuče:
0203 „Kad junaka doma ne imade,
0204 Sramota je porobiti kulu,
0205 A grehota pogazit mu majku,
0206 Jer je dobra rodila junaka.“
0207 Otalen je povrnuo vojsku,
0208 Pa niz Bosnu udario s njome.
0209 Eto ptice Šumadiji dođe,
0209 [ * * * ]
0210 Tankoj kuli na Avalu Porči.
0211 U lijepo doba dolazila:
0212 Tamam žarko ogrijalo sunce.
0213 I Aliju na avliji nađe,
0214 Gdje j’ siguro debela dorata,
0215 Jer Alija sanak opazio:
0216 Gdje je magla šeher pritisnula
0217 A u magli grakću gavranovi
0218 U konaku Jakub paše starog;
0219 Iz nebesa udarila munja,
0220 Po temelju konak odnijela.
0221 Otalen se promolila guja
0222 Na bijelu Alaginu kulu.
0223 Svu mu butun kulu opasala,
0224 Na avliju nanijela glavu.
0225 Ajkuna je srete na avliji,
0226 Birden natrag povrnula guju;
0227 Ne dade joj proždrijeti kulu.
0228 Tom se sanku odmah osjetio,
0229 I u tome siguro dorata;
0230 Pa je pticu svoju opazio
0231 I u ptice knjigu prihvatio.
0232 Kad vidio, šta mu knjiga piše,
0233 On zaplaka kako ženska glava,
0234 Pa uzjaha debela dorata.
0235 A veli mu od Avale Porča;
0236 „Haj’r inšalah, Bogom pobratime?!
0237 „Ne pitaj me, Bogom pobratime,
0238 Vuk Jajčanin došo Sarajevu,
0239 Porobio šeher Sarajevo
0240 I posjeko Jakub pašu starog.
0241 I mojoj su dolazili kuli
0242 I moju su porobili kulu,
0243 I odveli milu sestru moju.“
0244 To on reče, otište dorata,
0245 I za njime hrti i ogari.
0246 Kud god ide, Drini vodi side.
0247 Drina došla mutna i krvava:
0248 Izginuli Sarajlije Turci,
0249 Kiša pade, krvcu sapirala.
0250 Broda nije, a ćuprije nema,
0251 Daleko mu na Višegrad sići;
0252 Velike ga pritisnule misli.
0253 „Sada što ću od života svoga,
0254 Kako li ću Drinu pregaziti?“
0255 U toj misli, u kojoj bijaše,
0256 Poletješe dva hrta Alina,
0257 Preskočiše Drinu vodu hladnu.
0258 Kad vidio Đerzelez Alija ―
0259 Jer bijaše u Alije adet,
0260 Gdje mu skaču hrti tankoviti,
0261 Tu mu more dorat preskočiti ―
0262 Pa izmače debela dorata,
0263 A zavika grlom bijelijem:
0264 „Ha dorate, moje janje drago,
0265 Preskoči mi Drinu vodu hladnu!“
0266 Preskoči mu Drinu vodu hladnu,
0267 U ploču mu nogom udario,
0268 Do koljena noge utonuše,
0269 Četiri mu ploče ostadoše,
0270 A ne vidje Đerzelez Alija.
0271 Pa otalen natjera dorata,
0272 Pa on šeher Sarajevu dođe
0273 I pred kulom svoju majku nađe.
0274 Ona plače, a spominje sina.
0275 Njoj Alija Božji selam viknu:
0276 „Moja mati, ko odvede Ajku?“
0277 „Sine dragi, Jajčanine Vuče.“
0278 „Jesu l’ davno, majko, pobjegnuli?“
0279 „Ima, sinko, tri bijela dana.“
0280 Majci reče momak: „Ej dovale.“
0281 Kud god ide Đerzelez Alija,
0282 On u Travnik u Klokote dođe.
0283 U Klokotim’ Jajčanina vojska;
0284 Isturili karaule česte.
0285 Pred Alijom hrti doljegoše,
0286 Pa Vukove kolju nobečije.
0287 Trkom trče, Jajčaninu kažu:
0288 „Da vi’š Vuče, ako bora znadeš,
0289 Šarene nam vaške udariše,
0290 Poklaše ti umorne vojnike.“
0291 Tada Vuče Husu govoraše:
0292 „Huseine, dragi pobratime,
0293 Čij’ će biti hrti šaroviti,
0294 Imaju li oni gospodara?“
0295 A veli mu hajduk Huseine:
0296 „A bora mi, Jajčanine Vuče,
0297 To su hrti Đerzelez Alije,
0298 Alija je blizu na dorinu.“
0299 To rekoše, na noge skočiše,
0300 Pa na dobre konje uzjahaše,
0301 A kadune konjma u terkije,
0302 Pa kroz vojsku oba pobjegoše.
0303 Al kroz vojsku udari Alija,
0304 Procvilješe Vukovi vojnici:
0305 „O Turčine, Đerzelez Alija,
0306 Nemoj sjeći umorene vojske,
0307 Pobježe ti vojsci komandare,
0308 Odnese ti sestru u terkiji,
0309 I za njime hajduk Huseine.“
0310 Kad začuo Đerzelez Alija,
0311 On kroz vojsku protjera dorata,
0312 Pa dostiže hajduk Huseina,
0313 Stiže Husa, sabljom udari ga,
0314 Presiječe hajduk Huseina.
0315 Pašinicu malo zahvatio,
0316 Od pole joj dvije načinio.
0317 Još bijaše pašinica trudna,
0318 U njoj muško presiječe čedo.
0319 Ode gonit Jajčanina Vuka;
0320 Kad sustiže Vuka Jajčanina,
0321 Misli: „Sabljom udarit s dorata,
0322 Obrezaću sestru na sapima;
0323 Da ja sjajnom kuburlijom gađam,
0324 Mogu sestru ubit na sapima.“
0325 Iz prijeka protjera dorata,
0326 Pa poteže topuz sa unkaša,
0327 Iz prijeka ode gađat Vuka.
0328 On iz ruke topuz ispustio,
0329 A za brezu Vuče zaminuo.
0330 Kroz brezu mu topuz proletio,
0331 Mrku Vuku dohvatio ruku,
0332 Tada Vuče ustavi paripa.
0333 Onda Vuče ’vako govoraše:
0334 „O Alija, careva gazija,
0335 Pokloni mi život na mejdanu,
0336 Kriv nijesam, očinjeg mi vida,
0337 A džaba ti tvoja mila seja.“
0338 Pa mu curu sa terkije baci.
0339 Pokloni mu život na mejdanu
0340 Sestru uze na sapi doratu,
0341 Pa se natrag povrnuo džadom.
0342 Kad natjera u Klokote ravne,
0343 Prsla vojska na četiri strane.
0344 Tad Alija protjera dorata,
0345 Pa za Travnik njega razjahao;
0346 Sestra Ajka vođaše dorina,
0347 A Alija u travi sjeđaše,
0348 Pa on svojoj sestri govoraše:
0349 „Oj Ajkuna, mila moja seko,
0350 Ja ne viđeh Jajčanina Vuka:
0351 Kakve slike biješe i prilike,
0352 Daj mi pravo, napretka ti, kaži.“ ―
0353 „Hoću brate, života mi tvoga!
0354 Bješe tvoja slika i prilika,
0355 Na te bješe dobro nalikovo;
0356 Čini mi se, moj brate Alija,
0357 Boljeg srca od tvoga bijaše.“
0358 To Aliji vrlo žao bilo,
0359 Pa poteže svoju oštru ćordu:
0360 Zakla sestru kako janje malo.
0361 Pa prihvati nadžak sa dorata,
0362 Pa raskopa crnu zemlju njime,
0363 Tu ukopa lijepu djevojku;
0364 Pa donese dvije glavnje crne,
0365 A udari turski abdest na se,
0366 Pa on ’vako tiho govoraše:
0367 „Dok ja klanjo turskoga namaza:
0368 Ako sestra prava srca bila.
0369 Dvije glavnje, dvije breze bile,
0370 Grane dale, a list razavile;
0371 Ako sestra kriva srca bila,
0372 Crne bile ka’ što no su sade.“
0373 Pa on sjede klanjati namaza,
0374 Kad Alija namaz saklanjao,
0375 Kada breze obje primile se:
0376 Grane dale, a list razavile.
0377 Pošto viđe Đerzelez Alija,
0378 Plahovito iz svog srca jeknu:
0379 „Avaj meni, moja mila majko,
0380 U ijedu posjekoh djevojku!“