ĐULIĆI XXIII
| XXIII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Ta ne boj se, nije tako,
Oblačak je samo bio;
Sad pogledaj, kud god hoćeš,
Ceo svet se razvedrio.
Je l’ s osmeha tvoga lica,
Il’ s vedrine duše moje, —
Nek je vedro svud po svetu,
Pa ma otkud, svejedno je.
Nije tuga moja druga,
Sto me jada ne savlada,
Moja j’ sreća šarna duga,
Svaki trenut zlatna nada.
A ja druga blaga nemam,
Nit’ bi druga blaga trebô;
Ti si zlato moje nade,
Šarnoj duzi ti si nebo.
Pa još uz to srpsko srce,
Čim se zlato moje kiti,
Čvrsta vera, kojom-no će
Nebo uvek nebo biti.
Izvori
[uredi]- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 200 , Matica srpska, Novi Sad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.
|