ĐULIĆI XLIII
| XLIII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Dušo moja, šta sam snio,
Čudnovati san;
Na Kosovu ja sam bio
Baš na Vidov-dan.
Pored mene mnogi junak,
Mnogi srpski tić, —
Ja sam bio „izdajica“,
Miloš Obilić.
Da s’ videla kako li sam
U boj skorio,
Da s’ videla kako sam se
Ljuto borio.
Da s’ videla kad mi strela
Srce probila,
Od krvi se, uprav ovde
Ruža stvorila.
Ruža mi je mirisala
Kao sloboda,
Il’ kâ suza, kâ molitva
Tužnog naroda.
A kraj mene iz oblaka
Vile padoše,
Bele vile govorile:
Spavaj, Miloše!
Kad s’ probudiš, Vidov-dan će
U velike proć’,
Vedriće se ona duga,
Ona srpska noć.
Od rane će na srcu ti s’
Draga stvoriti,
S njome možeš o tom sanku
Milo zboriti.
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 223-224 , Matica srpska, Novi Sad.
|