ĐULIĆI LXX
| LXX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Hod’te, braćo, pevidruzi
Našeg starog spleta,
Dobio sam mila gosta,
S nepoznata sveta.
Da nas vid’te, kakono se
Srpski radujemo,
Od radosti ni ja, ni on
Zborit’ ne umemo.
Da ga vid’te kako s’ ljubi
S novim svetom belim;
Da vidite moju radost,
Da je s vama delim.
Da vidite kako širi
One ruke male,
U očima pozdrav nosi:
Raduj mi se, ćale!
Raduje se tvoj babajko,
Moje Srpče malo,
Kâ da mu je od Kosova
Sunce zasijalo.
Ako nije zasijalo,
Ono sinut’ mora,
Pre slobode mora biti
Krvavih pokora.
Dobro došlo, čedo moje,
Ako ti se piše,
Da ti život svome rodu
Za slobodu diše.
A zlo došô, ako misliš
Životarit’ gnjilo; —
Kukavica ima dosta, —
Nigde ih ne bilo!
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 256-257 , Matica srpska, Novi Sad.
|