ĐULIĆI LVII
| LVII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići |
Jesen bila žalostiva, —
Sačuvaj te Bog!
— Sedi bliže, ljubo moja,
Blizu srca mog!
Mala soba, kâ sred groba,
Ja u sobi sam,
A kako je samovati
To još dobro znam.
Samovati, bolovati,
Jadovati... oj!
Al’ si strašan, al’ si dobar,
Čudni Bože moj!
Mala sveća gorila
Tužno, žalosno,
Crna me je slutnja stisla
Kad sam pogledô.
Uzdisaji stišaju se,
Dok se ponove,
Nikog nema, da se mome
Jadu odzove.
A ja sedoh, da u pesmi
Stvorim lepši dan, —
Mladu ženu uz kolevku,
Zavarljivi san.
Daj da čitam onu pesmu
Što je pisah tad,
Pa da s’ slatko nasmejemo
Na tadanji jad.
Kad ti nećeš da se smeješ,
Evo s’ smeši krin,
Smeši ti se iz kolevke
Naš prvenac sin.
Ima l’ slađe što na svetu
Od osmeha tog!
Primakni se, ljubo moja,
Baš do srca mog!
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 240-241 , Matica srpska, Novi Sad.
|