ĐULIĆI UVEOCI XLIX
| XLIX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Lepo li mi opisuješ
Ono divno, silno more,
Kad maina dlanom mekim
Razgladi mu s čela bore.
Pa još noćca kad zaplavi,
Pa zatrepte zvezde milo, —
A tebi se tako čini,
Da se more s nebom slilo.
Ono more, što kad rikne,
Zadršću se daljni kraji. —
Ta strahota daklem ume
Da se stiša i zataji!
Ko ga gleda, ne bi rekô
Kol’ko s’ u njem mrtvih snova,
Kol’ko s’ u njem izgubilo
Želja, nada i brodova.
Oh, pričaj mi, pričaj jošte —
Grud se moja od tog širi,
Daklem more, silno more,
Tako ume da se smiri!?
Aoj, Bože svemogući,
Molim silu tvoju jaku,
Daj i meni — mojoj duši,
Površinu barem taku.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 322-323 , Matica srpska, Novi Sad.
|