ĐULIĆI UVEOCI LXVII
| LXVII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Pale suze, — ne iz oka
Već iz srca ojađena,
Na uvelu ružu pale, —
To je sada rosa njena.
Noć je bila. Zorom rano
Zraci sunca zasinuše;
Žarko sjaju i pevaju:
„Ovako se suze suše!“
Druge noći: opet suze
Na ostatku mrtve ruže;
Opet vele topli zraci:
Ovako se suze suše!“
Tako bilo cela leta,
Suzne kapi sunce suši;
Leto prođe, jesen dođe,
I zima se zapenuši.
I severci na suhoru
Ružinome suze glede;
Kamen puca, oni vele:
„Ovako se suze lede!“
Slediše se rosne kapi
Da se s njima ruža kiti.
To poslednje suze behu, —
Prestalo je srce biti.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 345-346 , Matica srpska, Novi Sad.
|