ĐULIĆI UVEOCI LXVII

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
LXVII
Pisac: Jovan Jovanović Zmaj
Đulići uveoci



Pale suze, — ne iz oka
Već iz srca ojađena,
Na uvelu ružu pale, —
To je sada rosa njena.

Noć je bila. Zorom rano
Zraci sunca zasinuše;
Žarko sjaju i pevaju:
„Ovako se suze suše!“

Druge noći: opet suze
Na ostatku mrtve ruže;
Opet vele topli zraci:
Ovako se suze suše!“

Tako bilo cela leta,
Suzne kapi sunce suši;
Leto prođe, jesen dođe,
I zima se zapenuši.
I severci na suhoru
Ružinome suze glede;
Kamen puca, oni vele:
„Ovako se suze lede!“

Slediše se rosne kapi
Da se s njima ruža kiti.
To poslednje suze behu, —
Prestalo je srce biti.


  • Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 345-346 , Matica srpska, Novi Sad.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 116 godina.