ĐULIĆI UVEOCI LXIX

LXIX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Nešto si reći htela
Kad više nisi mogla;
Usta ti behu nema,
— Al’ suza ti pomogla.

Onda sam suzu zbrisô,
Sad je razumem tek,
Ti s’ čedu našem, Smiljci,
Videla kratak vek.

A sjajak u toj suzi,
I taj razumem sad, —
Tvojoj je srpskoj duši
U deci bio nad.

I ti si reći htela:
„Kad Smiljku otme noć — — —“
Razumem, oh, razumem! —
Al’, gde mi je ta moć?..

I ispuni se slutnja
Samrtnog časa tvog,
Mezimče moje drago,
I to mi uze Bog.

Sad često u snu čujem
Dečice moje glas:
„Gde god je Srpče koje,
Ljubi ga, radi nas!“

I tog je glasa tako
Rajski utešna moć,
Od glasa tog se vedri
Žalosti moje noć!

I čitav vrt se stvori,
U njemu cveća šar, —
I ja po vrtu hodim
I berem cveće, star.

Pa vijući umrlim
U spomen neven splet,
Čini mi s’ kâ da grlim
Ceo budući svet.

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 348-349 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.