ĐULIĆI UVEOCI LXII

LXII Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Đulići uveoci

Grob je trulež, — on ne ume
Brzo pepô stvarat’ —
Tu smo blizu, kad će mrtve
Živi oganj zgarat’.

Ako tada budem imô
Živih prijatelja,
Setiće se mojih tijo
Prošaptanih želja.

Lomaču će razbuktati
Da gori pošteno,
Sagoreće telo moje,
Sagoret’ i njeno.

Sa toplotom u vis leti,
Što se ne pepeli,
Što ostane, žara prima
Više se ne deli.

Staklen-žara rado prima
Tu spojinu jaku,
Pa nek stoji ma gde bilo,
Samo ne u mraku.

To bi bila poslednja mi,
Verujte, ne mala;
A dobrima prijateljma
Napred velim: Hvala.

• Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 338-339 , Matica srpska, Novi Sad.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.