ĐULIĆI UVEOCI LX
| LX Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
U snu, dabogme u snu,
I gde bi drugde bilo,
Dođe mi moja majka
I pozdravi me milo.
Na moje teške jade
Spustila svoje oči,
Utišaše se jadi
Nebeskom nekom moći.
U snu, dabogme u snu,
Dođoše druzi mili,
I stisnuše mi ruku,
Sumor mi razvedrili.
U snu, dabogme u snu,
Dođe mi moja draga, —
U salomljenim grudma
Razvi se nova snaga.
I proleće se zasja
U duši mojoj tijoj,
A zaigra mi srce,
I počeh pevati joj.
U snu, dabogme u snu,
Deca mi stigla mila,
I odmah sam ih poznô,
Ma da im nikla krila.
Pa svako ruku stavi
Na jednu moju ranu,
A to je bilo kao
Da melem na nju kanu.
Budan sam, opet budan,
I opet... ali neka,
Daklem na onom svetu,
Onde te melem čeka.
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 335-336 , Matica srpska, Novi Sad.
|