ĐULIĆI UVEOCI I
| I (1881) Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
| Đulići uveoci |
Sve što dalje vreme hiti,
Sve se većma prošlost grli,
Sve se većma moji mrtvi
Meni čine neumrli.
Sve ih veća svetlost hvata,
I rajske ih zrake ljube;
Nestaje im senke s lica
S oblika se crte gube.
Sve što dublje u njih gledim,
Primajuć’ im svetlost u se,
Sve to većma, sve to jače,
Duše njine slivaju se.
Mahom dođe mom pogledu,
Pa ne mogu razaznati
Koje li je moja ljuba,
Koje li je moja mati!
Tražim sliku oca svoga, —
Jest, ona je, — al’ je nova —
Propletena j’ slikom mojih
Prijatelja i drugova.
Tražim lica svoje dece,
Što su rano u grob pala, —
Spojila se, —- a kroza njih
Smeši s’ sestra moja mala.
Kliknem: Oče, majko, ljubo,
Druzi, deco, sejo moja!
I suze se moje suše
Na svetlosti toga spoja.
Kroz smrt samo valja proći,
Pa ću s’ i ja s njima sliti,
Ako l’ tamo nema ništa?!
— I tad ćemo jedno biti.
*
Evo venca tužna cveća,
Koj’ sam tebi počô viti,
A venac se šire spleo
Sve vas može zagrliti!
Ne mogu ga u vis bacit’ —
Pa nek stoji iza svega
Međ Srbima kao spomen
Mog života i vašega.
Izvori[uredi]
- Jovan Jovanović Zmaj: Odabrana dela, knjiga 1, strana 261-262 , Matica srpska, Novi Sad.
|