Ženio se Ive Senjanine,
ženio se vilom planinkinjom.
Kada se je Ive oženio,
lipu kulu vila sagradila
sve od kosti konjske i junačke: 5
u visinu pedeset aršinah,
u duljinu ni broja se ne zna,
u njoj ima do devet tavanah,
a na njome devetera vrata
a deseta od suhoga zlata. 10
Na njima je pleće od junaka,
na ponistri ruke divojčine
a ponistre zlatom indorane.
I još mu je čedo porodila,
malo čedo, mal je muška glava, 15
lipo mu je ime nadivala,
lipo ime: ponejaki Stipe.
Kada l mu je čedo porodila,
pa je Ivi lipo besidila:
„A moj Ive, mili gospodare, 20
ne mogu ti ja u dvorih stati,
neg ja idjem k vilam u planinu!"
Prid kućom se magla učinila,
u tomu je vila poletila.
Cvili Stipe ponejako dite. 25
Tažio ga od Senja Ivane
al utažit nikako ne more.
To se čudo do daleka čulo,
to začuo naš čestiti care.
Kada li je care razumio, 30
put bila se dvora uputio
pa vazimlje pero i hartije,
pa napiše list bijele karte
a na ruke od Senja Ivana,
da je čuo al vidio nije, 35
da je lipu kulu sagradio,
sve od kosti konjske i junačke,
da bi 1 mu je pokloniti moga.
Ako mu je pokloniti neće
da će doći k njemu na dvorove 40
i rusom ga rastaviti glavom.
Kada Ivi tanka knjiga dođe
knjigu štije a na nju se smije,
knjigu štije, po njoj drugu piše,
a na ruke čestitoga cara, 45
da mu kulu poklonit ne more.
Kada caru tanka knjiga dođe,
knjigu štije a kupi junake,
od hiljade nijednoga manje.
Kada l care vojsku sakupio 50
pa se šeta Ivi na dvorove,
kada l Ive vojsku ugledao
pa zaviče niz grjoce tanko:
„Do tri vile, moje posestrime!"
Kada l su ga vile razumile 55
pa su Ivi u pomoći bile.
Kad su Ivi u pomoći bile,
siče Turke od Senja Ivane,
sve isiče, nitko ne uteče.
Olinko Delorko, Narodne pjesme otoka Hvara : prema zapisima osmorice sabirača Matice hrvatske u devetnaestom stoljeću, Split: Čakavski sabor, 1976., str. 458-459.
