Pređi na sadržaj

Štit od napasti

Izvor: Викизворник
Štit od napasti
Писац: Мавро Ветрановић


Štit od napasti


* * *


Pokli sam plača sit, moj bože jedini,
   što veće ovi svijet vara me i hini?
Pokli se život moj na svrsi skončava,
   što veće trudan boj svijet meni zadava?
Pokli sam skončan vas i pokli umiru,
   napasti svaki čas što mi duh podiru?
Vaj što me svijet cvijeli i plač mi zadaje,
   gdi se duh moj dijeli i s tijelom rastaje?
Jur veće ne čuju kriposti u meni,
   a željno tuguju u muci pakljeni;
minujem tijeskan most, da stupim na on kraj
   da tužba i žalost dava mi plačni vaj.
Zač se su sve sile napasti razlike
   na mene skupile i tužbe velike,
što dava tama[n] svit ki cvijeli i gnjijevi,
   da nije moć odolit tolikoj protivi.
Zašto sam nejaki i ne imam te moći,
   podnijeti trud taki bez božje pomoći.
Tijem život moj plače, bogu se moleći,
   sve strile i mače u srcu noseći,
da svojom oblasti k meni se obrati,
   pakljenoj propasti da silu prikrati,
dušica da moja u rati ne izgine,
   na svrsi od boja da u goju počine.
Pokli je stvorena, o slavni bože moj,
   vesel'ja blažena da uživa i dvor tvoj:
o bože, ti ne daj, ako mi može bit,
   da ovi trudan vaj bude me pridobit;
ne bran' mi ljubavi, ne šted' mi milosti,
   ti moj duh izbavi od svake žalosti.
Trudna me pogledaj, nemoj me zabiti,
   tvrdi mi štitak daj, kijem se ću štititi.
Štit mi daj od boja, ki bih rad imati,
   u kom ću bez broja udarce primati.
Nu bože ne prosim ini štit, neka znaš,
   pri sebi da nosim, ner molim da mi daš,
u vjeri u pravoj neka sam stanovit,
   bez sumnje gdje duh moj more se slobodit.
K tomuj mi prikaži prijazan tuj tvoju,
   bridak mač pripaši na bedru na moju,
koji ću nositi pripasan u polju,
   da budem dobiti vojnike na volju.
Drugi mač ne prosim, ner sam križ blaženi
   u srcu da nosim u vijeke pri meni,
neka se njim branim, moj bože, oda svud,
   da moj duh sahranim ki prija tolik trud;
u oružje zač sam toj veće ja stanovit,
   da može svaki boj odrvat i dobit.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.