Čekajuć radosti život moj da sdruži
mojojzi mladosti, dočekali da tuži.
Zašto su seam lita ovo sad na puno,
odkad mi obita tvu milos izpuno.
Spomen se od mene tvoj ures gizdavi,5
da t' sluga ne vene u tvojoj ljubavi.
Vrieme je jur veće minulo odavna,
mir da mi objeće tva milos prislavna.
Ner ako izvršit' ne misliš objet tvoj,
podhibno neg' svršit' odluči život moj; 10
razum tvoj bogati sve može satvorit',
i sluzi mir dati pri' nego bude umrit'.
Za što si gospoja u vlasti svojoj sad,
sad ti se dostoja prikratit' sluzi jad,
i tužna napunit' radosti ljuvene 15
tiem nemoj veće cknit', smiluj se na mene!
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
