Звонце звони у небеса,[1]
Небеса се отворише.
Ту с' угледа света црква,
У њу иду два анђела,
Марија им машу слуша, 5
Слушајући синка роди.
Кад јој синак проговори:
»Дин' ми, мајко, липо име,
Липо име свети Ђурађ.«
То Марија не хајала, 10
Не хајала, не годила,
Не годила, не надила,
Не надила липо име,
Липо име свети Ђурад.
Звонце звони у небеса, 15
Небеса се отворише.
Ту с' угледа света црква,
У њу иду два анђела,
Марија им машу слуша,
Слушајући синка роди. 20
Кад јој синак проговори:
»Дин' ми, мајко, липо име»
Липо име свети Петар.«
То Марија не хајала,
Не хајала, не годила, 25
Не годила, не надила,
Не надила липо име,
Липо име свети Петар.
Звонце звони у небеса,
Небеса се отворише. 30
Ту с' угледа света црква,
У њу иду два анђела,
Марија им машу слуша,
Слушајући синка роди.
Кад јој синак проговори: 35
»Дин' ми, мајко, липо име,
Липо име свети Јован!«
То Марија и хајала,
I хајала и годила,
I годила и надила, 40
I надила липо име,
Липо име свети Јован.
↑Иза свакога се стиха додаје: »У дворове крај чунове.«
Извор
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1933., XIX/1, стр. 181-196, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Прво коло., песма бр. 16. стр.189.
