Зовијеше зора дан а славно пролитје

Зовијеше зора дан а славно пролитје
Писац: Шишко Менчетић

3. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Шишмундо.

* * *

2
Први поглед.

Зовијеше зора дан а славно пролитје
   травицу дробну ван, зелен лис и цвитје,
ја кад бих ухићен од ове госпоје,
   ке образ накићен у слави вас поје.
С јутра, дим, на прозор погледат опћах ја, 5
   тер тада мој позор у тај час позри тја:
мени би видити још липшу нер вилу
   госпођу сједити у рушцу прибилу.
Видив ме ка хрла вазе трак и косу
   низ бијела тер грла косице све просу; 10
на челу остави два прама од злата,
   остало све зави около, дим, врата,
да коса не витри, у којој до мал хип
   руками захитри на глави венчац лип;
озрив се јак јелин тер ончас пође тја, 15
   тер горчи нер пелин и чемер остах ја.

Напомена

Пј. 2: ак. 3, зад. 448. 3 бих ак. ] сам зад. 4 образ ке зад. 5 ср. Делл. с. в. маттина

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр.3-4, Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.