Кад се жени Жампер капитане
С липон Јелон од седан година,
Другу седан под прстенон стала;
Свршило је четрнајст година.
Књигу пише мале Јеле мајка, 5
А на руке Жампер капитану.
Кад је књига прид Жампера дошла,
Књигу штије а на њу се смије;
Око двора свате сакупио,
Пак отиде Јели у дворове. 10
Кад су свати на по пута дошли,
Говори му најмлајани свате:
„Ој Жампере, мили господаре!
„Ништо нан се зли билизи кажу,
„Барјаци нам наопако вију, 15
„А коњи нан странпутице греду".
Ал му вели Жампер капитане:
„Не будали најмлајани свате,
„Не будали кад ти ни невоје!"
Кад су свати у дворове дошли, 20
Тот у двору кукавица мајка,
Тот кукави кано кукавица,
Сва ј' у црно кано гавран лица.
Ал јон вели Жампер капитане:
„Што си, моја пунице. зловојна? 25
„Ал се Јеле за другог удаје?
„Али ме је приварила млада?"
Ал му вели пуница његова:
„Нит се Јеле за другог удаје,
„Нит је тебе приварила млада, 30
„Венго има данас осан дана
„Да је твоја Јеле укопана!"
Ал јон вели Жампер капитане:
„Сад те молин јо! пунице моја,
„Ди је Јеле моја укопана?" 35
„„Ајде гори више Светог Луке,
„„Који први погребишћак најдеш,
„„И на њему круну од јавора,
„„Онд' је твоја Јеје укопана"".
Кад су свати изнад греба дошли, 40
Сви су свати плочу отворали,
Плоча јин се отворит не дала,
Ни је Жампер добро ни додио,
Плоча му се сама отворила;
Кад је Жампер плочу отворио, 45
Над плочон је тијо бесидио:
„Руке моје, што ме не грлите,
„Како сте ме и досад грлиле?
„Јуста моја, што ме не јубите
„Како сте ме и досад јубиле? 50
„Очи моје, што ме не гледале
^Како сле ме и до сад гледале?
„Ноге моје, што ми неиграте
„Како сте ми и досад играле?
„Твоје руке за златне прстене! 55
„Твоје ноге за златне пашмаге?
То изусти а душу испусти.
Оба млада у једном гребишћу,
Оба млада жалосна јин мајка!
