Зло не вим ја веће неголи слузи кад
служба се намеће, јакино мени сад;
јер она ку служу све бирек говори:
"Не вад' ми тач душу, пођ' инди тер двори."
За тога све ради Богу се ја мољу: 5
"Из мене извади љувену невољу."
Ну ће тој бит нигдар, зач је ман и ташто
поруку свака ствар, љувена навлашто;
у кој се не пушта тко наприд разбори,
ер чловик кад суста, заман се све мори. 10
Нитко се не прави да се још слободи
од ове љубави, нер спрва ткогоди
докле је у снази; потом нî спомена,
зач с душом излази такмо стрил љувена.
Ох, затој свак мучи тер имај стрпин'је, 15
и мучат одлучи љувено желин'је.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
