Завидос која бди како страж дан и ноћ,
иштући своју гди указат море моћ,
тер мене растави с ономзи од госпој
без које љубави венише живот мој.
Ја затој кроз ње стан честократ проходим, 5
тер се туј један дан у нику чес згодим;
рече ми с височи, зазвавши именом:
"Јоште ће ме очи твоје бит с врјеменом."
Заупих ја у тај хип: "Када ће бити тој?"
Врже ми цвитак лип, пак рече: "Ну постој!" 10
тер к мени допаде они час како стрил.
Ну мисли свак саде, кад бих ја у ње крил,
могу ли радости толике изрећи
ке мојој младости не бише по срјећи
ну по ње љубезни ку носи на мене, 15
којом ме бољезни извида љувене.
Вим да прî нер рекох рич коју за здравје
с руками потекох на грло ње славје,
тере ми допусти туј безу упроса
целов лип од усти ке бијеху јак роза. 20
Ну стани врх себе тко слишиш ово сад,
ако си јур тебе у ов хип видил кад:
је ли туј прилично да се ја веселим,
је ли ми обично, кад имам што желим?
Друго ја не прављах ни мишљах у мени 25
нер жељу забављах ње личци румени;
ако ли што рецих, не бијеше исправно, -
с целовом ли тецих на личце приславно.
Овако проводи тко служи јур добра,
а плачан све ходи тко служит злу обра; 30
јер у ње дружбу доћ још ми да уфан'је
ко већу има моћ неголи иман'је.