Запухала бура трамунтана,
изврнула барку Пелишака,
све су мале на крај допливале,
само није Катица дивојка:
"Тко би мене на крај добавио 5
дала би му љубит лице било."
То зачуо Станковић Иване,
баци са себе скрлетне доламе,
у сиње је море упливао,
Катицу је на крај добавио. 10
Кад Катицу на крај добавио
вели Иве Катици дивојци:
"Дај Катице што си обећала."
Говори му Катица дивојка:
"Ал не видиш на мору морнара, 15
пак ће мојој казивати мајци,
веће хајмо у дворе биеле,
дат ћу ти онди што сан обећала."
Кад су дошли испред била двора,
Катица му у кулу утече, 20
оста момак као окамењен.
Казивач: Ката Бунтјелић рођена Јаковљевић из Жуковца
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 13-14.
