Закон о удруженом раду (1976)
Члан 1.
Радници у остваривању свог владајућег положаја у удруженом раду и друштву слободно, непосредно и равноправно, у односима самоуправне демократске повезаности, узајамне зависности, одговорности и солидарности те у односима равноправности народа и народности, управљају својим укупним друштвеним радом у основној и другим организацијама удруженог рада, другим самоуправним организацијама и заједницама те у друштву у цјелини.
Социјалистичким самоуправним друштвено-економским односима у удруженом раду осигурава се да радници, на основи права рада друштвеним средствима и једнаких права, обвеза и одговорности у погледу средстава за производњу и других средстава друштвене репродукције у друштвеном власништву, управљају у свом, заједничком и опћем друштвеном интересу својим радом, увјетима и резултатима свог рада.
У уређивању опћих увјета рада и усклађивању, усмјеравању и друштвеном планирању у удруженом раду судјелују радници и преко својих делегација и делегата у скупштинама друштвено-политичких заједница, у оквиру нихових уставом и законом односно статутом утврђених права и дужности.
Члан 2.
Основу социјалистичког самоуправног удруженог рада чине:
— власт радничке класе и свих радних људи;
— друштвено власништво средстава за производњу, које искључују било какав систем потчињавања и експлоатације туђег рада и које, укидањем отуђености радничке класе и радних људи од средстава за производњу и других увјета рада и резултата рада, осигурава самоуправљање радних људи у производњи и расподјели производа рада и усмјеравање развоја друштва на самоуправним основама те омогућује сваком да се, под једнаким увјетима, укључи у удружени рад и да на основи свог рада стјече доходак за задовољавање особних и заједничких потреба:
— право рада друштвеним средствима које стјече сваки радник у удруженом раду и које је основа остваривања његових права, обавеза и одговорности у удруженом раду;
— самоуправни положај радника који осигурава да радник, остварајући право рада друштвеним средствима, равноправно с другим радницима у удруженом раду, у односима међусобне повезаности, зависности, одговорности и солидарности, управља радом и пословањем удруженог рада у којој ради и организација у које удружује рад и средства;слободно преузима обвезе самоуправним споразумима и договорима о основама планова те другим самоуправним споразумима и друштвеним договорима;остварује свој особни, заједнички и друштвени материјални и морални интерес те право да се користи резултатима текућег и минулог рада и тековинама опћег материјалног и друштвеног напретка;заштићује и унапређује социјалистичке самоуправне односе;усавршава своје радне и друге способности и развија се као цјеловита стваралачка личност.
— Друштвени карактер рада који произлази из међусобне зависности и одговорности радника у удруженом раду у оквиру друштвене подијеле рада и друштвене репродукције у цјелини, утемељених на достигнутом ступњу производности и опћем напретку материјалне основе рада, што чини нужним удруживање рада и друштвених средстава рада те друхих средстава друштвене репродукције у интересу радника и друштва у цјелини;
— Демократско, самоуправно одлучивање о раду и друштвеној репродукцији, које омогућује да радници особним изјашјавањем у основној организацији удруженог рада и преко својих делегата у радничком савјету те делегација и делегата у другим органима управљања слободно и равноправно одлучују о свим питањима управљања радом и друштвеном репродукцијом;
— Утемељеност скукупштина друштвено-политичких заједница на систему самоуправне демократске организираности удруженог рада, која осигурава да радници и други радни људи преко делегација и делегата одлучују о питањима која се односе на заједничке интересе и потребе удруженог рада и радних људи те да доносе законе, друге прописе и опће акте и планове, у оквиру уставом односно статутом утврђених права и дужности друштвено-политичких заједница.
Члан 3.
Протузаконито су свако потчињавање и експлоатације туђег рада, сваки облик управљања производњом и другим друштвеним дјелатностима и сваки облик расподјеле који изопачује социјалистичке самоуправне друштвене односе у облику присвајања друштвених средстава и резултата рада успостављањем монопола на државновласничкој, груповласничкој или приватновласничкој основи, на основи економске или политичке моћи или у облику бирократске самовоље, технократске узурпације или самовољног одлучивања те свака привилегија утемељена на монополу управљања средствима за производњу и присвајању резултата рада.
Члан 4.
У социјалистичким самоуправним друштвено-економским односима радници удружују свој рад и средства у друштвеном власништву, којима управљају, у различите облике удруживања и међусобне сурадње ради:
— Развијања и унапређивања социјалистичких самоуправних друштвено-економских односа;
— Проширивања и унапређивања материјалне основе удруженог рада, побољшања свога материјалног и друштвеног положаја те задовољавања особних, заједничких и опћих друштвених потреба интереса;
— Повећања свог дохотка и укупног дохотка друштва на основи повећања производности свога и укупног друштвеног рада;
— Друштвено и економски сврсисходног управљања и привређивања текућим и минулим радом;
— Самоуправнога међусобног усклађивања и планирања рада и развоја привредних и других друштвених дјелатности;
— Самоуправног утврђивања увјета рада и стјецања те расподјеле дохотка.
Члан 5.
Повезивање цјелокупнога друштвеног рада средствима у друштвеном власништву у систем самоуправнога удруженог рада радници остварују:
— удруживањем рада у основним организацијама удруженог рада и удруживањем рада и средстава друштвене репродукције у радним организацијама, сложеним организацијама удруженог рада, пословним заједницама те другим облицима удруживања и пословне сурадње утемељеним на заједничким, интересима радника;
— удруживањем рада и средстава сурадњом организација удруженог рада које се баве производњом и другим дјелатностима с организацијама удруженог рада које се баве пословима промета робе и услуга;
— удруживањем новчаних средстава друштвене репродукције и заједничким кориштењем тих средстава, ради задовољавања заједничких интереса у производњи и репродукцији, проширивања материјалне основе рада или остваривања других заједничких интереса у стјецању дохотка;
— слободном размјеном рада коју остварују непосредно у организацијама удруженог рада, или у оквиру, односно преко самоуправних интересних заједница те у мјесним заједницама као и повезивањем, на тој основи, дјелатности материјалне производње и друштвене дјелатности;
— друштвеним планирањем, самоуправним споразумијевањем и друштвеним договарањем;
— развијањем самоуправних односа у раду и стјецању те расподјеле дохотка, управљањем и привређивањем текућим и минулим радом;
— одлучивањем у организацијама удруженог рада, другим самоуправним организацијама и заједницама те друштвено-политицким заједницама о питањима која се односе на увјете њихова рада и живота и њихове друге особне, заједничке и друштвене потребе и интересе, на управљање друштвом у цјелини и на вршење државне власти.
У систем самоуправног удруженог рада повезују се и пољопривредници и радни људи који самостално обављају дјелатност особним радом средствима рада у власништву грађана, удруживањем свог рада и средстава рада у задруге или друге облике удруживања и сурадњом, непосредно или прако задруга, с организацијама удруженог рада на основи заједничких интереса и на начелима добровољности и равноправности.
Члан 6.
Радници у удруженом раду, према овом закону, јесу особе које раде друштвеним средствима у организацији удруженог рада, у радној заједници, или другом облику удруживања рада и средстава.
Члан 7.
Радни људи који особним радом самостално у облику занимања обављају умјетничку или другу културну, одвјетничку или другу професионалну дјелатност имају на основи свог рада у начелу исти друштвемо-економски положај и у основи иста права и обвезе као и радници у организацијама удруженог рада.
Члан 8.
Пољопривредници и други радни људи који, обављајући дјелатност особним радом средствима рада у власништву грађана, свој рад, и средства рада удружују у задруге или друге облике удруживања или се непосредно или преко задруге повезују, у производњи или промету с организацијом удруженог рада и с њом трајније сурађују, имају на основи свог рада друштвено-економски положај и права, обвезе и одговорности као и радници у организацијама удруженог рада, зависно од ступња удружености рада и средстава те свог доприноса остваривању и повећању дохотка.
Пољопривредници и други радни људи који самостално особним радом обављају дјелатност средствима рада у власништву грађана имају на основи свог рада у начелу исти друшрвено-економски положај и у основи иста права и обвезе као и радници у удруженом раду друштвеним средствима.
Члан 9.
Радници чијим се радом као допунским користе радни људи који самостално обављају дјелатност особним радом средствима у власништву грађана, односно радници чијим се радом као допунским, користе друге особе, имају право на средства за задовољавање особних, заједничких и опћих друштвених потреба и друга права којима се осигурава њихова материјама и социјална сигурност, те одговарајуће обвезе, у складу са законом и колективним уговором који склапа синдикат и одговарајућа привредна комора односно удружење у коме су те особе представљене.
Члан 10.
Средства у друштвеном власништву заједничка су материјална основа одржавања и развоја социјалистичког друштва и социјалистичких самоуправних односа и њима управљају радници у основној организацији удруженог рада и у свим облицима удруживања рада и средстава радници у радној заједници односно други радни људи у самоуправно и интересној заједници или другој самоуправној организацији и заједници те у друштвено-политичкој заједници.
Средства за производњу и друга средства удруженог рада, производи удруженог рада, средства за задовољавање заједничких и опћих друштвених потреба, природна богатства и добра у опћој употреби - друштвено су власништво.
Друштвена средства, нпр. ствари, материјална права и новчана средства у друштвеном власништву, материјална су основа рада радника у основним и другим организацијама удруженог рада и радним заједницама или остваривања функција самоуправних интересних заједница те других самоуправних организација и заједница и друштвено-политичких заједница.
Члан 11.
Радници у основним и другим организацијама удруженог рада и у радиним заједницама односно радници и други радни људи у самоуправним интересним заједницама те другим самоуправним организацијама и заједницама и у друштвено-политичким заједницама имају у погледу кориштења, управљања и располагања друштвеним средствима права, обвезе и одговорности утврђене уставом и законом, у складу с њиховом природом и намјеном.
Члан 12.
Нитко неможе стећи право власништва на друштвена средства која су увјет рада у основним и другим организацијама удруженог рада и у радним заједницама или материјална основна остваривања функција самоуправних интересних заједница или других самоуправних организација и заједница те друштвено политичких заједница.
Акти и радње који су противни одредби става 1. овог члана без правног су учинка.
Извор[уреди]
- Службени лист СФРЈ, 3. децембар 1976.