Захвали се Журмила,[1]
Да ће море припливат
С троје хрње[2] на брње[3],
С троје путе на ноге,
С рукавице на руке. 5
Стад упливат Журмила,
Стад упливат та мора.
Кад је био срид мора,
Стаде море тинути[4]
I Зурмила тонути. 10
Гледала га сестрица,
Та сестрица Марица,
Тад повика, поклика:
Добро сте ми дружбино,
Извад'те ми Журмила, 15
Даћу вама Солун град
I солунске госпође,
А танке су, високе
Кано морске конопље,
А биле су, румене 20
Кано ружа румена.«
„Збомик за народни живот и обичаје Јужних Славена". Југ. Академија. Загреб, 1934., XXIX/2, стр. 213-228, Јоца Ћосић, »Народне пјесме (Рекаш у Румуњској)-Друго коло., стр. 224.
