Тамна ноћ је јурве
На земљицу пала,
Звиром тер птичицам,
Свим је покој дала.
А мени млајахној 5
Ни га могла дати,
Него ми је дала
На срдашце моје
Туге тер жалости!
Станох јутром рано 10
Тер подјох над море:
Станох на стенчицу,
Устргох плавчицу,
С Леванта јадрећи
I млада морнара 15
На крми сидећи.
„Хеј море, морнару!
Приближи се крају,
Да те ја попитам
О мојем драгому 20
Малену стварчицу!
Ако л' јеси чуо
Добри који гласи,
Јеси л' га ти виде,
Али с њим говоре?“ 25
„„Нит сам ти га виде
Нит сам с њим говоре;
Ако л' би га виде,
Ја га позна не бих.““
„Лахко га познати 30
По златном прстену,
Зеленој долами.“
„„Даклем сам га виде
V белом Цариграду;
Младој Леванткињи 35
Танац пребираше;
Другој Леванткињи
Прстен купов<ше““
„Ако л’ биш га виде,
Али с њирн говоре, 40
Реци му ти мало,
Да сам га чекала
Лето и три дана,
Још ћу га чекати
Мисец и један дан, 45
Да ако не приде
Мисец и један дан,
Не дај му Бог прити
Нигдар већ на мој стан;
А ја хоћу млада 50
V мостир колудрица,
З белими ногами
По мостиру шетат,
З билими руками
Хартице пребират, 55
Црнима очима
Слова прегледати.
А1 ће мени младој
Срце тужно венут,
Како 'на на пољу 60
Зелена травчица,
Ка се српом жање.
Хитре ноге моје,
Лепо пребирасте,
А тада ће бити 65
С конопи везане!
Беле руке моје
На прсих лежати!
Чрне очи моје
У небо гтедати! 70
А1 ти не ћеш моћи,
Млада невестице,
Зелен венац плести
I на глави носит!
Суза за сузицом 75
По лицу текоше,
А румено лице
Бледо остајаше.
Да би сузе моје
На камен падале, 80
Камен би се распа
А срце не море.
Тужна младост моја!
Сваки дан на мање,
Тер ми само тугу 85
Немило остављаш!
Суза за сузицом
По лицу руменом,
Туга за тужицом
По срцу јадреном! (?) 90
