За оном гором зеленом
I за највишом планином,
Бијело цвиеће и мави.
Врани се коњи играли,
Коњи се путу надали, 5
По лиепу Ану дјевојку.
Ал Ана сједи, тер плаче.
Тиши је млада невјеста:
„Не плачи, Ана, не плачи,
I ја сам млада плакала, 10
Али се нисам кајала:
Седам сам кћера мајчица,
I седам газда пуница,
Свој сам ти прстен натакла,
Златан ти кавад обукла." 15
Хрватске народне пјесме и приповиедке из Босне, сакупио и на свиет издао Камило Благајић, У Загребу. У комисионалној наклади академијске књижаре Лав. Хартмана (Кугли и Деутсцх). Тисак дионичке тискаре. 1886., стр. 18.
