За ч образ љувени носаше за зламен,
овај стави мени вил срце у пламен,
да мњах сваку ину, достојна славе ни',
и не стах слиедећ њу по трави зелени.
Чух рећи вишњи глас: на далек' од тиех стран!5
Ах! многи т' ступ стављаш по лугу тим заман.
Тада се узбив стах под дубом једним дол,
вас мишљен би ме страх, и гледав свуд окол
видјех ме путе тад одвеће притрудне,
и вратих се назад близу о полудне.10
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Хорације Мажибрадић, умро 1641, пре 383 године.
