Зач имаш злу вољу, мој цвите румени,
смирно те ја мољу да будеш рит мени,
јер виђу образ твој, што нигда прî не би,
весел'ја ни смих свој не држи у себи.
Затој те још мољу, кажи ми наредно, 5
нека се побољу ја с тобом заједно;
могући ја снимит злу вољу туј с тебе,
сваки труд поднимит не штедим сам себе.
Воља ме искуси, госпође, дилом сад
јесам ли у тузи садружит тебе рад, - 10
на виру садружит да бих знал животом,
тако ми не тужит за твојом липотом!
Да бих ја пожелил покоја, ружице,
ако сад не бих дил од твоје тужице,
од ке сам дионик наполи с тобом ја 15
и мишљу бит увик по сунце које сја.
