Зач да ја не зову блажен твој плам и стрил Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН I
Зач да ја не зову блажен твој плам и стрил,
љубави, кад ову чиниш ми дворит вил
у којој толике липости находим,
да на смрт од дике, желећ ју, приходим?
Ако је горк пораз и пакљен непокој, 5
што трајем на свакчас у жељах живот мој,
рајска је Ије радос, кад очи обрати
проћ мени ње младос, ким вас труд наплати;
јер таку постави у срце слас мени
њих позор гиздави, да се мним блажени. 10
Справан сам да стриле и огањ твој и моћ,
и вриднос од виле припијевам дан и ноћ.
А ти чин' да стече језик мој сладак глас,
тер управ изрече, ка нам се стече час.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.150, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
