Вукашин алити Љубав питур — Ле Сицилиен оу L'Амоур пеинтре/19
| ←шена осамнеста | Вукашин алити Љубав питур Писац: Молијер Шена деветнеста |
Шена најпоследња→ |
Судја: Сцхиаво, Вукашине, џусто си дошо у вријеме.
Вукашин: Идем у вас за тужит вам се на један зулум које ми се чини.
Судја: Справио сам једну машкарату л'јепшу нег' се може дат.
Вукашин: Једна од овезијех мончаде младе учини ми једну ружну берту.
Судја: У живот нијеси л'јепше ствари видио.
Вукашин: Диго ми је једну дивојку коју бијах одкупио из сужанства.
Судја: Ово су чељад обучена од мора која бала ју за зачудит се.
Вукашин: Реците ви, може ли се поднијет оваки зулум.
Судја: У хаљинам су фамозијем, учињене су àпоста.
Вукашин: Питам правду, да ме поможете у овему. Људи помага'.
Судја: Хоћу да видиш ову машкарату, бит ће опет изнова учињена за да се може пук арајдат.
Вукашин: Те од чему, госпару, бесједите?
Судја: Од мојој машкарати.
Вукашин: А ја теби говорим о послу кога имам.
Судја: Данас нећу друзијех посала него дивертишкат се. Виа, госпари, ход'те. Видимо хоће ли добро балат.
Вукашин (идући ћа): Ала белаверси и овега маница и његову машкараду!
Судја: Враг узо и овега секатура с његовијем послима.
|