Не мути ми овцо ријеке!
ако буду к теби прити,
од смрти те неће пријеке
сви пастири слободити.
Затој бјежи сад од туда,
покли мене овди ћутиш,
што с' туј пришла како луда
да ми бистру воду мутиш!
Али не знаш ћуди моје,
ер ја зуби кољем стада;
а ти такој сама стоје
мени мутиш воду сада.
Не мути ми овцо ријеке!
ако буду к теби прити,
од смрти те неће пријеке
сви пастири слободити.
Од кад могу туј приплити,
што не мислиш о животу,
нер туј приде воду пити
чинећи ми на срамоту?
Што ли се си осамила
тер туј сама изван стада
воду ми си замутила,
да не пију трудан сада?
Не мути ми овцо ријеке!
ако буду к теби прити,
од смрти те неће пријеке
сви пастири слободити.
Ако уфаш у пастире
али у псе у стражнике,
мене вука до одтјере
кад припливам прико ријеке:
не уфај се, ја ти вељу,
зуби те ћу раздрпити,
да испуним моју жељу,
ако буду туј приплити.
Не мути ми овцо ријеке!
ако буду к теби прити,
од смрти те неће пријеке
сви пастири слободити.
Зач је мени веља мука,
гдје ме такој прјеко ријеке
подражујеш бијесна вука
а не хајеш смрти пријеке;
тер ћу зубе повранити,
а ти ћ остат много плачна,
када будеш нахранити
мене вука много лачна.
Не мути ми овцо ријеке!
ако буду к теби прити,
од смрти те неће пријеке
сви пастири слободити.
Тобом ћу се нахранити
и жедан се крви твоје
пун до грла сад напити,
да испуним жеље моје.
Затој овцо бјежи сада,
на очију не стој мени,
нер ли слиједи твоја стада
по ливади по зелени.
