Вухује да боли, тер с химбом иштућ лик Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН LXXI
Вухује да боли, тер с химбом иштућ лик
уздише и моли њеки зли невијерник.
Вапије да гине кроз љубав ку служи,
тер срца од стине растапа гди тужи.
Немилос милости цвиљењем притвара, 5
с толиком хитрости тужи се и вара.
Тер љубав ком тече, ончас ју промијени,
за новом свеђ тече, ни љуби ни сцијени.
Многе вил', ке слиди, прирока добави
и тим се не стиди нег хвали и слави. 10
А прирок скрит моћ нî од туђих језика,
зашто су грађани злореци од вика.
Он плачућ и тужећ невјештим даје рат;
тер ниткор не буд већ брз плачним вјероват,
ни тужбам ке чује, зач прави свјет стари: 15
„Тко ласно вјерује, ласно се привари".
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 205.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
