Све живине Створац створи
да гледају земљи ница,
само обрати к небу гори
људцки образ, људцка лица.
Како да хтје тиме рити
да ова земља јес за звијери,
за човјека рај честити
на који га он завјери.
I цјећ тога без разлога
звјерен'је је све створио,
а човјека прем самога
разбором је надарио.
Нека познат може њега
за сам биљег од свијех жеља
и да славит вик буде га
за својега створитеља.
Ну махнитос ка гледа се
да зли човјек к небу неће,
нег стрмоглав обара се
и силом се к паклу меће;
и чим гледа све што годи
вишњи Створац икад створи
да његову хтјен'ју угоди
и његовој жељи двори,
сам одметник он охоли
супроћ Богу мач подира
и пружа се да му одоли
и с небеса да га истира.
О несвијести неизречена
нехарнога од грешника,
прем достојна за пламена
пакљенога довик вика.