Врху гријеха

Извор: Викизворник
Врху гријеха
Писац: Иван Бунић Вучић


Врху гријеха




Све живине Створац створи
   да гледају земљи ница,
   само обрати к небу гори
   људцки образ, људцка лица.

Како да хтје тиме рити
   да ова земља јес за звијери,
   за човјека рај честити
   на који га он завјери.

I цјећ тога без разлога
   звјерен'је је све створио,
   а човјека прем самога
   разбором је надарио.

Нека познат може њега
   за сам биљег од свијех жеља
   и да славит вик буде га
   за својега створитеља.

Ну махнитос ка гледа се
   да зли човјек к небу неће,
   нег стрмоглав обара се
   и силом се к паклу меће;

и чим гледа све што годи
   вишњи Створац икад створи
   да његову хтјен'ју угоди
   и његовој жељи двори,

сам одметник он охоли
   супроћ Богу мач подира
   и пружа се да му одоли
   и с небеса да га истира.

О несвијести неизречена
   нехарнога од грешника,
   прем достојна за пламена
   пакљенога довик вика.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.