[Возила се шајка мала барка]
Из Малог Ижа
Возила се шајка раала барка,
пуна шајка младих дивојака,
до подне је липо вриме било,
а од подне подигли се вали,
подигли се барку приврнули. 5
Све дивојке на крај испливале,
само није Аница дивојка.
Она виче из дунбине мора:
„Ко би мене младу избавио,
дала би му било лице љубит!" 10
То зачује од Карловца бане,
па он тиши своје биле овце:
„Туд пасите, моје биле овце,
туд пасите, мене не чекајте,
потонем ли с Аницом дивојком, 15
без мене се по пољу скитајте!"
Па он скида торбу са рамена
и у торби шарене свирале,
па их меће у зелену траву,
па он скаче у динбуко море, 20
и избави Аницу дивојку.
Када ју је на крај избавио,
он потражи своје обећање:
„Дај, Анице, ча си обећала!"
„„Кога сан ти јада обећала?"" 25
„Ниси јада него било лице!"
„„Ајме мени, од Карловца бане,
вити ће нас на мору рибари,
па ће мојој мајки повидити,
карат че ме моја, мила мајка, 30
нег ми појмо у но поИје равно,
тамо љуби колико ти драго!""
Кад су дошли у ’но поље равно,
Иво тражи своје обечање:
„Дај, Анице, ча си обећала!" 35
„„Ајме мени, од Карловца бане,
вити ће нас на пољу тежаци,
па ће мојој мајки повидити,
карат ће ме моја мила мајка,
нег ми појмо у гору зелену, 40
тамо љуби колико ти драго!""
Кад су дошли у гору зелену,
Иве пита своје обећање:
„Дај, Анице, ча си обећала!"
„„Ајме мени, од Карловца бане, 45
вити ће нас у гори чобани,
па ће мојој мајки повидлти,
карат ће ме моја мила мајка,
нег ми појмо до мојега двора,
у мом двору прибиле камаре, 50
тамо љуби колико ти драго!""
Кад су дошли до билога двора,
Иве пита своје обећање:
„Дај, Анице, ча си обећала!"
Ма је Ане побигла у дворе, 55
па говори својој милој мајки:
„Прид двором је од Карловца бане,
мисто мога нетакнута лица,
дај му, мајко, румену јабуку,
нек ме проси, ако сан му драга!" 60
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
