Вите, ме срдачце желећи умира

Вите, ме срдачце желећи умира
Писац: Шишко Менчетић

147. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Вита.

Вите, ме срдачце желећи умира,
   гди како суначце твој образ позира.
Или ме обаруј љувене крјепости,
   или ме сад даруј том твојом љепости,
тер веће не крсмај извидат љувен стрил. 5
   Чин' да се како змај свијем ја у твој крил, -
ако се ћ кајати, зач мому животу
   досада тајати хти твоју љепоту.

Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр. , Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.