Вирна љуба
Синоч мајка оженила Марка,
Кад ујутру била књига стигла:
„Ајде, Марко, цар зове на војску!'
Оста Марку љуба нељубљена
Па је Марко љуби бесидио: 5
„Ој, Бога ти, љубо нељубљена,
Двори мајку девет годиница,
Кад по реду нестане десета,
Ти с' удаји за кога ти драго!"
Двори мајку девет годиница, 10
Двори мајку љуба нељубљена.
Кад је прошло девет годиница
I по реду настала десета,
Ал' се она пење на чардаке
Па је сама тијо бесидила: 15
,3оже мили, да дугих година!
Не досади мени двор метучи,
Двор метучи, ни воде носечи,
Ни дворити стару свекровицу,
Ни слушати младу заувицу, 20
Веч досади над оч' имат везе
Чекајучи господара Марка."
Она мисли да нико не чује,
Ал' то цула млада заувица:
„Ој, старице, стара моја мајко! 25
Још до данас ниста цули нисмо
Ми од наше младане снашице,
Ал' се данас пење на чардаке
Па је сама тијо бесидила:
,3оже мили, да дугих година! 30
Не досади мени двор метучи,
Двор метучи, ни воде носечи,
Ни дворити стару свекровицу,
Ни слушати младу заувицу,
Веч досади над оч' имат везе 35
Чекајучи господара Марка."
„Мучи, чути, драго дите моје,
Бог ће дати па ће Марко доћи!"
Истом они у ричи бијаше,
Водом једре до три шајке ладе. 40
У првој је соко закликтао,
А у другој коњич зарзао,
А у тречој запивао Марко.
Мајка Марка по грлу познаје,
Колико га бише угледала, 45
Још онлико прид њег ишетала,
Руке шири у лице га љуби,
Марко мајку у бијелу руку,
Ал' бесиди Марко својој мајци:
„Ој, старице, стара моја мајко, 50
Ста си ми се тако помладила?
Млада си ми, него што си била."
„А како се не би' помладила,
Кад сам тебе с добрим оженила.
Још до данас ниста цули нисмо 55
Ми од наше младане снашице,
Ал' се данас пење на чардаке
Па је сама тијо бесидила:
„Боже мили, да дугих година!
Не досади мени двор метучи, 60
Двор метучи, ни воде носечи,
Ни дворити стару свекровицу,
Ни слушати младу заувицу,
Веч досади над оч' имате везе
Чекајучи господара Марка." 65
Ал' говори Марко својој мајци:
„Изведи је стара мила мајко,
Из веди је прид двор на сунашце,
Липим ћу је даривати даром,
Кад је тебе стару додворила 70
I менекар младог доћекала."
Извела је стара мила мајка,
Извела је прид двор на сунашце.
Веже Марко дердан око врата,
Око врата троструко дуката 75
Па бесиди старој милој мајци:
„Водите је у бијеле дворе,
Коњи ржу а јунаци вичу
Младо, лудо, попласит ће ми се.'
Казивачица: Лиза Прцич, Суботица
Забиљежио: Иве Прчич, 1939., 145-147.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
