Вишки бој
Весели се, Далмацијо славна,
која но си на гласу одавна.
Иако сте пали у невољу,
јунаци су још на бојном пољу.
Сваки тако јер да не вирује 5
докле бојак ш њиме не ратује.
Ко покуша, каже да је тако
да ни ш њима ратовати лако.
Талијани у срцу пуцаше,
побити се с нама настојаше. 10
Ево згода и њиово вриме
да се иде огледати с њиме.
Од хиљаде и осме стотине
и шездесет и шесте године.
Послушајте, љубезни народе, 15
шта под Висун на мору се згоди.
Дигоше се на бојак гемије,
од Јакина, равне Италије,
осандесет дрвених бродова,
пуни бише огњених топова, 20
а друге су гвожјем оковате
Оклопњаче, гемије прозвате.
До три брода ал' неокована
пуни бише младих Талијана;
њих имају на крај искрцати, 25
па по крају снажно ударати;
у њих има огњених топова
што Талија изнила изнова;
у њих има огњених граница
да вагају до триста либрица; 30
међу њима млађан Фундаторе,
ком се снага исказат не море;
прид њима је млађан капетане
по имену Персан ђенерале.
Сан са собун јунак разговара 35
- Ала шта ћу учинити сада,
да ја иден Задар походити
не знан оће ли добар час бити,
на њему је бедем су три стране,
у њему је Филиповић бане, 40
на гласу је Задар војник стари,
а брану га млади граничари;
а да иден билу Шибенику,
оли Сплиту оли Дубровнику,
можда би га лајше освојија, 45
ал' се не би на њин прославија.
Па не иде билу Шибенику
нити Сплиту нити Дубровнику,
нег' к Вису на сри' сиња мора,
са свом силом огњени' бродова. 50
Ка' је Персан испо' Виса бија,
бродове је своје управија
нека бију Виса билога
из својих огњених топова.
Ал' се Вису њима не придаје, 55
већ им бија нигела не престаје.
У Вису има около тврђаве
и у себи своје огњене справе,
које луки приступити не даду,
нити вишку наудити граду. 60
Под Комижом друге су гемије,
ал' с краја живи огањ бије,
а фортица Свети Јурај звана
за шест сати уздржи мегдана.
Па он бије Виса без пристанка 65
и бије га три бијела данка,
I убише четири младића,
а на име дyа брата Цуцића.
Марко Линац један од њих бише,
а други се Свићаровић пише. 70
Кад то чуше од Фара главари
Далматинци, витезови стари,
да већ нема причекати часа,
они тукну свога брзогласа,
глас допаде у луку Фажану 75
а на руке Тегетовић бану
да је под Висом војска талијанска,
да га бије два бијела данка.
Кад Тегетофф гласа разумија,
дружини је својој говорија: 80
»На ноге се ви, моји војници,
дица моја, млади Далматинци,
сад је вами цара прославити,
с Талијанум љути бојак бити.
Ка' војници гласа разумише, 85
храбро они на ноге скочише,
једни била да развију јидра,
други тешка да истижу сидра,
једни палу ватру под котлове,
други жару, нека боље плове, 90
јер су једва дочекали дана
да поздраву млада Талијана.
Заведоше к Вису бијеломе.
Сви они срцу јунашкоме,
рек' би да је кита и сватови 95
како иду ови витезови.
Кад их види Персан ђенерале,
талијанске војске капетане,
бија се је Персан нашалија,
овако је јунак говорија: 100
„Види оне силне бродарице,
бит ће од њих сметње свакакове,
боље ин је било рибовати
него доћи с нами ратовати!"
Ал' та доба Тегетофф војвода 105
скупо рибе том Персану прода.
Нетом дође, па је ударија,
живи огањ на њих оборија.
Даде ватру на четири стране,
поче бити љуто Талијане. 110
Ал' ево ти шампрек страховити,
по имену Цесар огњевити,
на њему је велика множина
све јунака младих Далматина,
на њ удару четири гемије 115
од поносне земље Италије,
све четири гвожјем обливене
како да су у калуп саливене.
Командант Пек на њему бијаше
Ки с Цесарум липо управљаше. 120
Ун угиње, на се и не даде
на крми је ко управит знаде.
четири се увату једнога,
он одбије ударцем свакога,
једног бише врло ударија, 125
ал' четири није одолија.
Па кад су га стигли одасвуда,
видија је да не море куда,
наприд ин се кљунум окренија
не би л' кога кљунум натакнија. 130
Ал' они га одсвуд ударише,
на бок му се кљуном залићаше
I први му јарбол оборише,
који дванаест момака убише.
Убили је дванаест момака 135
на Цесару, жалосна ин мајка,
липа, вридна до два капитана,
сатарени од јарбола пала,
и још вридна до два темунера,
мучно их је казат по имену, 140
ал' ти побре по славном племену,
најпрвин кажен млад Боројевића,
па Кузмића и Иванчевића.
На Цесару остали војници
који мртви који рањеници, 145
а остали други бродови
пролићаше као соколови,
међу њима Тегетофф војвода
није свога штедија брода,
куд Тегетофф зламење даваше, 150
ту бродови ватру просипаше.
Та гемија Тегетоффа бана
сва је брате гвожјем окована.
Када у њу зрна удараше,
како вране од ње одлићаше, 155
на њој ништа штете не бијаше,
само једна допала је рана,
ранила нам млада Корчулана.
Рањеници који ту бијаше,
Момци наши, они говораше: 160
„Ја сан рањен, али, фала Богу,
удри, брате, када ја не могу".
Талијанац натраг одступише,
три гемије силне изгубише,
у једној се прах запалија, 165
сву гемију у зрак распршија,
друга, побре, у море тонише,
Краљ Талије та се завијаше.
А кад види Тегетофф војвода
да му прити напустити брода, 170
ун се љуто укосија на њу,
у гемији Максимилијану
удари је кљунум посрид бока,
нестане је у тренуће ока!
Неко ју је нагло ударија, 175
на дно је мора управија,
у њој иду млади Талијани,
Персанови најбољи јунаци,
у њој иде благо небројено,
што би од њи тоте донесено. 180
Млоги од њих по мору пливаше,
из мора тужни вапијаше:
„Помоз' те нас, браћо Остријани,
Помоз' те, и ми смо кршћани!"
На то су се наши смиловали, 185
па су добро дило диловали,
кога код су изнили из мора,
спасили га немила умора.
Талијанац натраг одступија
и гемије своје изгубија. 190
Када је надаље изаша,
све је своје бродове обаша,
ники бижи прибијена кљуна,
ники бижи на крај без темуна,
на многима нема капетана, 195
то је њему на срдашцу рана,
по два брода вата за једнога,
али здрава мало види кога.
Нека побре, тако му се тило,
нека позна далматинско дило 200
и нашега примилог војводу
ки је срчен у јунашкоме роду,
и његову војску свуколику,
која доби славу привелику.
Никад слава о њојзи умрит неће, 205
него ће се умножити веће.
Још када је краљу разумија
ча Крковић бише учинија,
да му плочу од злата свилену
да је носи на ливом рамену. 210
У Виншћима 10. листопада 1985. године
Казивао тежак Мате Анђелић Дешков
Томин, рођен 27. I. 1917.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
