Виђ'те дара моје среће
кô мâ драга труд ми плаћа,
мâ јој рука воду меће,
она ми опет бисер враћа.
Тер водена мâ јабука
врх чудеса од нарави
ствара се ончас сред ње рука
бисер бијели, бисер прави.
Прем то проси моја вјера
за му плату, лијепа и мила,
да ти даждом од бисера
врх мене си задаждила.
О Купидо, прам поврзи,
скрши тркач, лук и стриле,
драже рања жељне прси
вода из руке моје виле.
Или умиљен сада ходи
у скут лијепе ме госпоје
сред ње рука у тој води
да утврдиш стријеле твоје.
На пламу од ње свијетлијех очи,
ведра чела на жерави,
шипе њима ужесточи,
худо дијете од Љубави!
Пак прострећи златна крила,
кликни у глас најмилије:
"Нути гди ова хитра вила
усред воде огањ крије!"
