Пређи на садржај

Венере и Адон/Осми призор

Извор: Викизворник
Венере и Адон:
Писац: Марин Држић
Осми призор


КОЈАК, ВУКОДЛАК, ГРУБИША, ВЛАДЕ

        КОЈАК

Брате Вукодлаче, што се овој сад чини?!

 

        ВУКОДЛАК

   Ја т' не знам, Којаче, у мени душе нî
од страха, брате мој, нит умим што казат!

 

        КОЈАК

   Није здраво мјесто овој, нека ти 'е Вуле, знат;
овди су прем виле њекад, стари веле,
   Миљенка стравиле, Радата узеле!
Радата старога старци га сви знају,
   Радата од кога чуда сповиједају;
дјетеце с крилама ходе по дубрави
   с луком и стрилама Радата затрави.
Тај Радат слиђаше бијелу вил по горах,
   а од људи бјежаше јак прид пси јелин плах.

 

        ВУКОДЛАК

Оно и ми дјетета видисмо с крилама.

 

        КОЈАК

   Она мала сјета вазда опћи с вилама:
ини му није стан нег прси од виле;
   одтоле ноћ и дан трати своје стриле.
Кога одтле устрили, сви стари говоре,
   вас живот тај цвили, а оздравит не море.

 

        ВУКОДЛАК

Знаш ка је? Жî ти ја, покли смо сви моћни,
   одовле пођ'мо тја, - овди нам стана нî!
Грубиша, двигни се, у зао час се оженио, -
   стан' гори, отреси се, ти с' витез вазда био!

 

        ГРУБИША

Смије ли се, јаох, мени? Вох, маје, што чиниш?

 

        ВЛАДЕ

   У мени духа нî, синко, - али не видиш?

 

        ВУКОДЛАК

Грубиша, ходимо!

 

        ГРУБИША

                              Не могу никуда!

 

        КОЈАК

   Дај да га носимо; све ово од блуда.

 

        ВУКОДЛАК

У зли се час смурао и жену притилу
   у граду искао и ктио горску вилу.
Покриј га врјећином, да га у дубрави
   бијела вил планином жиганта не страви. -
Грубиша, овамо! Весели да' вјеру,
   а Влахо вас тамо чека на вечеру. -
Примите у љубав разговор наш ови;
   нитко у свем није прав нег сам Бог. Збогом сви!

 

СВРХА.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Марин Држић, умро 1567, пре 457 година.